ПОРОДИЦЕ ЖРТАВА КРВНИКА НДХ: Убили су ђеда Дујка, али родило се 154 његових потомака

С. М. - О. М.

08. 05. 2021. у 20:23

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ Дана сећања на жртве усташког геноцида у логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини и поред пандемије вируса корона није протекло без присуства преживелих логораша и потомака убијених.

ПОРОДИЦЕ ЖРТАВА КРВНИКА НДХ: Убили су ђеда Дујка, али   родило се 154 његових потомака

Близнакиње Љиљана и Биљана с ћерком носе слику убијеног деде / Фото О. М.

Добрила Кукуљ (90) као десетогодишња девојчица преживела је Јасеновац, Сајмиште и Доњу Градину и у суботу је дошла да се поклони жртвама и помоли за покој њихове душе. Од када се обележава Дан сећања ниједне године није изостала. Седећи на столици, поносно је уздигнуте главе пратила обраћања званичника. За "Новости" каже да је поносна што још има снаге да дође на обележавање страдања народа у логору смрти.

- Усташе су на најмонструознији начин побиле на хиљаде недужних људи, жена и деце у логору Јасеновац, али истину о њиховом страдању нико не може убити ни сакрити - каже Добрила, председница бањалучког Удружења логораша Другог светског рата.

Каже да ће, докле год може да хода, долазити у Доњу Градину и борити се за истину.

Добрила Кукољ / Фото О. М.

- Градина је свети град, град мртвих. Увек опомињем оне који дођу да не скрећу са стаза, јер ако кроче травом погазиће кости наших најмилијих - прича Добрила, која је у логору остала без тројице стричева, брата, деде и многих најмилијих.

Поједине породице су на обележавање довеле и децу, како би их учили историји и очували сећање на убијене очеве, деде и прадеде. Међу њима су сестре близнакиње лекар Биљана Торбица Ђурковић и адвокатица Љиљана Миљановић, које су носиле слику свог деде Дујка Ђурковића, кога су усташе 1942. године из родног Петрова код Добоја одвеле у логор у Јасеновцу, заједно са двојицом синова, где су страдали.

- Наш ђед Дујко је са два сина Илијом и Трипом и старијим братом Милованом на превару одведен у логор. Усташе су их увеле у вагоне, говорећи да иду истоварати со која је ишла из Тузле и Лукавца. Одведено је педесетак Срба из села, а одвеле су их комшије - углас причају сестре близнакиње.

Љиљана прича да су се логораши једно време јављали, слали писма, тражећи да им се шаље храна. Оно што нису смели да помену је чему су били изложени, јер се нико жив није вратио.

- Наша родбина и данас чува дописе које су они слали - каже Љиљана, наводећи да до данас не знају где се налазе посмртни остаци њихових најмилијих и једино што имају од деде је његова фотографија.

Биљана појашњава да је њиховог оца, сина страдалог Дујка, од логора спасао усташки војник који га је извео из реда за вагон, јер је био мален.

- Имао је 13 година, а један усташа га је извукао из реда и рекао: "Бежи колико те ноге носе". Отац нам је увек причао о Јасеновцу и страдању, говорио да не смемо заборавити. Учио нас је да не мрзимо и да се не светимо, већ инсистирао да се школујемо и образујемо. Испред целе породице смо имале тај задатак и ево она је адвокат, а ја лекар - прича Биљана Торбица Ђурковић.

Заједно с Дујковом праунуком положиле су венац за страдале, наводећи да до сада нису биле у прилици да дођу у Доњу Градину.

- Наш ђед Дујко је иза себе оставио шесторо деце. Од те његове нејачи изродило се 154 потомка. Имамо намеру да све Ђурковиће аутобусом доведемо овамо. Нас две ћемо то организовати, како нико од њих не би заборавио жртве и ово стратиште - истиче Биљана.

Душан Торбица с унуком Василијем / Фото О. М.

ДУШАН ДОВЕО И УНУКА ВАСИЛИЈА

БАЊАЛУЧАНИН Душан Торбица, пореклом из Хрватске, у Градину је довео унука Василија да се заједно поклоне жртвама.

- Тешко је говорити о Градини. Сваки коментар на зло које је овде почињено сувишан је. Довео сам унука Василија да види шта је наша историја. Да чује и никада не заборави шта је наш народ преживео и каквим је страхотама био изложен - каже Душан, поручивши да су Србима потребни мир, слога и разумевање, али да историју не смеју заборавити.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)