МИЛОШ САМ ОСТАО ДА БРАНИ СЕЛО: На обали Дринског језера откривен споменик чувеном српском шумару и јунаку из Белог Поља код Пећи

В.Митрић

06. 05. 2021. у 09:42

НА десној обали Дринског језера, код села Читлук, надомак Малог Зворника, јуче је засијао споменик Милошу Ћирковићу, родом из Белог Поља код Пећи.

МИЛОШ САМ ОСТАО ДА БРАНИ СЕЛО: На обали Дринског језера откривен споменик чувеном српском шумару и јунаку из Белог Поља код Пећи

Фото Приватна архива

Овај легендарни шумар пећког Шумског газдинства и косовскометохијски јунак, једини је остао у униформи Војске Југославије после повлачења наших снага са КиМ 15. јуна 1999. године.

Споменик су открили генерални директор ЈП "Србијашуме" Игор Брауновић, председник Удружења за неговања природе "Наша Дрина", и Вељко Одаловић, генерални секретар Народне скупштине Србије. Уметничко дело Бојана Грујића из Љубовије освештали су свештеници из малозворничког и љубовијског краја.

Почаст споменик открили Одаловић и Брауновић , Фото В. Митрић

О подвигу Милоша Ћирковића сазнало се из четворотомног дела митрополита Амфилохија "Љетопис новог косовског распећа":

- Дознајемо од Италијана и ово: у селу у своме дому остао је сам Милош Ћирковић, шумар од својих 38 година, у рату водич српских специјалаца, који је "одлично познавао свако дрво, сваки крш". Остао да брани село. Шаљем оца Радомира Никчевића са једним младићем из куће Стошића да га поздрави и замоли у моје име да пређе са нама у Патријаршију. Отац Радомир га затиче наоружаног и обученог у војничку униформу. Не жели да је скине. Једини је српски војник у униформи на Косову и Метохији послије повлачења јуна 1999. Отац Радомир му преноси поздрав и поруку. Моли га, куми Богом, убеђује упорно да крене са нама. Моли га и млади Стошић. А он ће, неземаљски одлучан и земаљски опор: "Идите, ја остајем".

Илија Ћирковић, Фото В. Митрић

Милош се данас води као нестао. Зна се само да је у Белом Пољу, бранећи огњиште, убио 18 терориста ОВК који су на њега јуришали даноноћно... О њему је Хаџи Александар Ђуровић снимио документарни филм.

На свечаности поводом откривања споменика јуче је био и Милошев рођени брат Илија Ћирковић. Казао је:

- Није му падало на памет да напусти огњиште. Нису то желели ни наши родитељи Анђелко и Ђурђија. Само их је одвео у Краљево и рекао им да ће и он, тобоже, да остане у централној Србији. Вратио се у Бело Поље. Успео је да сачува живот Милану Стошићу, јер је позвао Пећку патријаршију, одакле је послата медицинска екипа. Стошића су терористи ранили са два метка у главу, преживео је и данас живи у Горњем Милановцу. Лавовски се борио на кућном прагу. Милошу су храну доносили, на уговорено место, свештеници Миљко Корићанин и Радомир Никчевић. Кад су једног дана видели да је није узео, знали су да више није жив...

ИМЕ САМ ДОБИО ПО ОБИЛИЋУ

МИЛОШ Стојковић, повереник Манастира Хиландар, рекао је јуче да је Милош Ћирковић показао да имамо Милоше Обилиће наших дана, док је прота Миљко Корићанин сведочио о непокорном Милошу, кога је лично молио да крене са њима из Белог Поља. Прота је испричао:

- А, шта сте мислили да ћете са мном лако - добацивао је Милош терористима. - Ма, Милош сам ја. Име сам добио по Милошу Обилићу. Како другачији да будем?

Милошев брат каже да је, од свег срца, захвалан Удружењу "Наша Дрина", Игору Брауновићу, генералном директору "Србијашума", као и аутору споменика Бојану Грујићу.

Поштовање Меморијалном скупу присуствовали многобројни грађани, Фото В. Митрић

- Гануло ме је присуство шумара и шумарских инжењера, читавог руководства "Србијашума", људи из свих газдинстава на овом дивном догађају мом драгом брату - каже Илија. - Диван је и програм, прилагођен свему ономе што је, као родољуб и љубитељ природе, волео Милош.

ОДАЛОВИЋ: ЖИВИ ВЕЛИКО ДЕЛО

ВЕЉКО Одаловић, генерални секретар Скупштине Србије, уз захвалност организаторима подизања споменика Милошу Ћирковићу, рекао је:

- Дело овог јунака биће трајно јер ће га с поносом помињати и садашња и нова поколења као пример како се брани своје огњиште и Србија. Милош је жив јер је живо његово велико дело.

Срце ми је пуно, јер видим и осећам да многи људи поштују мог Милоша. Обилића, не само нас Ћирковића, већ свих Срба ма где живели.

Како смо сазнали од његових колега, Милош је словио за врсног шумара. Држао је до заштите природе, велики познавалац и љубитељ народног блага и стваралаштва, мајстор за гусле и народне песме. Драгоцено је за нашу војску било његово сјајно познавање тог терена. Кад су почеле борбе, обукао је униформу ВЈ и у њој остао до последњег даха...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (3)

michael

09.05.2021. 01:00

И велики Милош је ,,рекао,, Београдском Паши немој Пашо да ми солиш рану немој да пљукеш у попару, пунаје Србија Милоша, Ђорђија Ивана Милана Синђелића, Танаска раића и Милана Тепића Слава вам Јунаци. На многаја љета. Поз са Флориде.