ПРЕ ЋЕ НАС ЧУТИ КАМЕН НЕГО ВЛАСТ:Срби у Јастрепцу, надомак Бујановца, уз традиционални обред на Ђурђевдан моле се и да добију парче асфалта

Ј. СТОЈКОВИЋ

06. 05. 2021. у 11:09

МЕШТАНИ планинског села Јастребац, надомак Бујановца, немају продавницу, апотеку, амбуланту, пошту... У шали кажу да имају само један "објекат", место које зову "свето масло" посвећено Светом Ђорђу.

ПРЕ ЋЕ НАС ЧУТИ  КАМЕН НЕГО ВЛАСТ:Срби у Јастрепцу, надомак Бујановца, уз традиционални обред на Ђурђевдан моле се и да добију парче асфалта

Фото Ј. Стојковић

Два пута годишње они се окупе испред камена који им служи као црква и помоле се. Тако је и овог Ђурђевдана, када они моле Светог Ђорђа за здравље својих породица, али и за "парче асфалта" - шест километара пута од којих зависи опстанак више српских породица у овом селу. Куцали на сва врата, од Општине, преко Министарства до председника државе.

- Пре ће нас чути камен него власт и они који су одговорни за изградњу путева и опоравак села. У нашем случају повратак на родна огњишта и оживљавање напуштених села је само празна прича иако има нас који улажемо и желимо да се вратимо у родно село, али наше апеле годинама нико не чује - каже Зоран Бојковић, предузетник из овог краја који живи и ради у Београду и који је вољан да се врати у родни Јастребац, и да покрене производњу.

Обичај  Мештани се код "богомоље" окупљају за Ђурђевдан, Фото Ј. Стојковић

Иако нема много породица које живе у овом селу, свега десетак кућа, ипак има младих који би остали у свом крају и развијали сеоски туризам.

- Ко нам је крив што смо српска мањина у општини у Србији. Мајоризација, дискриминација..., како већ назвати чињеницу да годинама идемо и молимо да нам направе пут, да не живимо одсечени од света - каже Бојковић, који и овај Ђурђевдан проводи у родном крају.

Свештеник у ово село не свраћа јер нема цркве, али то мештане не спречава да обележе сеоску славу како доликује.

Зоран Бојковић, Фото Ј. Стојковић

- Ово нам је богомоља, ово је наша веза са вером, ово је наше место окупљања. Откако село постоји, постоји и овај камен. Помолимо се и захвалимо Богу на свему - причају нам мештани, док пољопривредник Жарко Јовановић, ове године симболично домаћин славе, предаје део колача пчелару Момиру Станојевићу.

НОВИ МИНИСТАР, НОВА НАДА

СВАКИ нови министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, за мештане Јастрепца је нова нада. Пишу, шаљу дописе, моле се и надају да ће неко разумети да је то парче асфалта за њих од животне важности. Тако и сада припремају ново писмо у ком ће молити министра Томислава Момировића да размотри њихов проблем.

Када су пре две године стигле "машине" у Јастребац, мештани нису крили радост. Угостили су путаре као најмилије. Веровали су да се њиховој дугогодишњој борби да до села уместо земљаног води асфалтни пут назире крај, јер су такво обећање добили и од председника Вучића. Међутим, оно што је остало иза путара и што је дефинисано као "пут припремљен за асфалтирање" са првим кишама одсекло је село од цивилизације. Када су се мештани обратили извођачу радова, "Путевима Србије", стигао је закључак у ком се наводи да "овако урађен пут у потпуности одговара потребама на терену и да мештани (осим једног) до краја извођења радова нису имали никаквих примедби".

Светилиште  "Свето масло" , Фото Ј. Стојковић

Иако незадовољни, људи у овом селу се жене и удају, граде куће и развијају производњу. У овом селу живи и породица која се сврстава у ред најважнијих произвођача меда на југу Србије.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)