ЗА ДРЖАВНЕ ВИЛЕ ЛИСТА ЧЕКАЊА! Како функционише "Дипос" у години када обележава шест деценија постојања дипломатске колоније

ОВА година по много чему значајна је за "Дипос", државно Друштво за изнајмљивање некретнина.

Фото Зоран Јовановић

Прво, славе јубилеј, 60 година од оснивања Дипломатске колоније, и друго, упркос корони, приходи које су зарадили држави мултипликовани су. Последњег дана марта све некретнине којима газдују издате су у закуп, осим четири мала локала - три у Тржном центру "Стакленац", у Македонској, и један у Сремској.

У овом тренутку "Дипос" има између 20 и 30 захтева на чекању за издавање вила у Дипломатској колонији.

- Сви смо мислили да ће се епидемија короне одразити на наше пословање - каже директор "Дипоса" Ђоко Кривокапић.

- Све што се десило, за нас је велико изненађење. Прошлог маја, у време ванредног стања, Влада је донела закључак по ком је требало максимално да ревидирамо план и програм из претходне године, сходно песимистичкој економској ситуацији због ковида у целом свету.

Изненадили смо се кад смо схватили да смо крај прошле године дочекали са 15 пута већом добити него што смо то предвидели измењеним планом. Зато смо анализирали шта се десило. Испоставило се да није било напуштања канцеларија и рада онлајн, као што смо очекивали. Нисмо имали ниједан отказ закупа. Напротив, било је много нових захтева.

БИСЕР Шкаркова вила, у Делиградској 14, Фото Зоран Јовановић

Статистика предузећа показује да су 31. децембар прошле године дочекали са 96,61 одсто издатих непокретности, а овај март са невероватних 98,57 одсто. Међутим, далеко је битнији проценат наплате потраживања, који некада није прелазио ни трећину. Сада је, у децембру, био 88,27, а у марту, када је традиционално слаба наплата - 85,7 одсто.

Ко су људи који усред короне изнајмљују "Дипосове" виле и станове? Кривокапић каже да су то махом домаћа предузећа, што даје наду да економија није сасвим сломљена пандемијом.

Фото Зоран Јовановић

Другу половину углавном закупљују странци. Међутим, од њих је приход већи јер узимају куће веће квадратуре, па самим тим и скупље.

- Сви станови и куће којима газдујемо у овом моменту су издати. Највећа вила има око 1.800 квадрата и месечни закуп за њу је 12.000 евра - открива Кривокапић.

Сва здања издају се преко сајта. "Дипос" је у обавези прво да понуди слободне некретнине дипломатској и међународној пословној заједници, па ако претекне - домаћим закупцима. Број ових других, међутим, стално расте.

"МЕРМЕРНИ ЗВУЦИ"

ЦЕЛА Дипломатска колонија покривена је травнатим површинама и скулптурама откупљеним из вајарске колоније у Аранђеловцу "Мермерни звуци". Свака скулптура долази из различите земље и изражава, по речима Иване Милосављевић, космополитски дух насеља.

Фото Зоран Јовановић

Предузеће тренутно газдује са 354 некретнине, али, осим вила, ту су и нешто скромнији станови, као рецимо у два солитера, у београдској Улици Пере Тодоровића. За време социјализма ту су живели дипломатски чиновници ДДР-а, а данас се издају под повољнијим условима него луксузне куће.

Иначе, појединачно гледано, највише некретнина изнајмљују Американци.

УСПЕХ Ђоко Кривокапић, директор "Дипоса" , Фото Зоран Јовановић

Када је у питању Дипломатска колонија, која ове године слави јубилеј, све куће у њој - а има их 26, од чега су четири изузете за државне органе - издате су. У њима има страних амбасада и резиденција (нпр. Либана, Кипра, Палестине), али и један вртић, неколико фирми, седиште КК Партизан...

- У питању је практично зелена оаза готово у срцу града, на нешто више од четири хектара - каже Кривокапић.

- Био је то практично, први кондоминијум, пре 50 година. Пре ти године асфалтирали смо целу колонију и прилазе из околних улица, провучена је мрежа оптичких каблова, уведена ЛЕД расвета, замењен мобилијар у парку.

Посебна атракција Колоније су дивље патке, које су се ту населиле с почетком короне. У међувремену су се толико припитомиле да, када желе храну, куцају кљуном на врата кућице обезбеђења "Дипоса".

АТРАКЦИЈА Патке су се овде населиле почетком короне, Фото Зоран Јовановић

Квадрат у Дипломатској колонији кошта 10-12 евра, а "Дипос" нуди и хитну техничку службу (у случају било каквог квара). У овом предузећу верују да им је управо то помогло да преживе конкуренцију међу 1.100 регистрованих агенција у Србији за издавање некретнина, плус мноштво физичких лица која се тиме баве.

Фото Зоран Јовановић

Занимљиво је да у оквиру насеља живи и неколико породица некадашњих утицајних политичара, који су раније некретнине мењали за садашње. Први комшија "Дипосу" је син Александра Ранковића, шефа полиције ФНРЈ и потпредседника СФРЈ. Ту је, такође, и породица некадашњег високог функционера, министра финансија и потпредседника Савезног већа Савезне скупштине Авда Хума.

- Породице некадашњих политичких функционера по послератним законима, добијале су куће махом у Ужичкој и Толстојевој улици, на Дедињу. Временом, с новим прописима, њима су припадала само станарска права, али не и могућност откупа, а почетком деведесетих многе су расељене - каже Ивана Милосављевић, заменица директора.

Здања у којима су живели унета су у фонд "Дипоса", али су многа из њега и изузета. Типичан пример је Ужичка 23, која је званично резиденција председника Републике. Некада је била Титова резиденцијална вила, са којом је "Дипос" преузео и збирку поклона махом примењене уметности (порцелан, керамика, таписерије). Међутим, било је и неколико изузетних ликовних остварења, попут две вредне слике Мила Милуновића. Њихове зидове сада краси и једно дело Стојана Аралице из те виле, рани Војо Станић, као и неколико несвакидашњих графика у боји Лазара Вујаклије.

"Дипос" управља и са неколико правих архитектонских бисера. Један од њих је тзв. Шкаркова вила, у Делиградској 14. У питању је некадашњи дом чешког инжењера Рихарда Шкарке, директора филијале Прашке кредитне банке у Београду, изграђена 1926-1927, као репрезентативна градска вила. Пројектовао ју је чувени архитекта Драгиша Брашован. Те 1927. године добила је награду за једну од најлепших фасада у Београду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације