ЧУВАЈУ ГРОБ 167 ГОДИНА: Румуни из села стража код Вршца негују јединствен и симболичан васкршњи обичај који траје два дана

Јелена Ј. Баљак

29. 04. 2021. у 14:00

ВЕЛИКИ петак је у малом селу Стража у јужном Банату. Стројевим кораком, са црним шубарама на глави и дрвеним пушкама о рамену, тридесетак младих гардиста у две колоне улази у сеоску румунску православну цркву Рођење Пресвете Богородице.

ЧУВАЈУ ГРОБ 167 ГОДИНА: Румуни из села стража код Вршца негују јединствен и симболичан васкршњи обичај који траје два дана

Фото Ј. Ј. Баљак

На знак свог старешине, једногласно узвикују "Поздрав надесно" и "Мирно", у тренутку када свештеник из олтара износи плаштаницу - платно на ком је приказано упокојено тело Сина Божјег - и поставља је на посебно украшени одар.

Потом настаје тишина, коју парају само звуци потресне духовне песме "Плач мајке Божје", коју певају појци. Све је спремно да ови млади војници, окупљени само током васкршњих празника, даноноћно симболично чувају Христов гроб до тренутка када добију вест о његовом васкрсењу.

Управо они у недељу, на Васкрс, раном зором селом проносе леп глас да је Исус Христос устао из мртвих. Иду улицама лупајући у клепетало, како би се верници пробудили и дошли на васкршњу службу. Радујте се. Христос воскресе.

Овај необичан верски обичај, специфичан само за Стражу код Вршца, у ком живе припадници румунске националне мањине, на исти начин се негује више од век и по. Не зна се поуздано како су и зашто баш њихови верници почели да негују ту традицију, нарочито што нема назнака да се тако нешто практикује у Румунији, тек, откако је 1854. подигнута садашња и једина сеоска црква, црквена гарда се непрекидно окупља током васкршњих празника.

ГАРДА Плаштаницу чува 30 момака, Фото Ј. Ј. Баљак

- Пре него што је село основано, на овом месту је од 1716. године био логор аустроугарске коњичке војске, која је пазила да Турци не пређу на ову страну Дунава. По тој њиховој стражи је и село касније добило име. Вероватно је у томе симболика и ове наше црквене гарде, која представља пандан Римљанима, који су пре више од два миленијума копљима стражарили над Христовим гробом, како хришћани не би украли његово тело - објашњава нам стражански свештеник Мојсе Јанеш.

ПОНОЋНА ШЕТЊА УЗ ФАНФАРЕ

ПОСЕБАН васкршњи догађај у Стражи је и поноћна шетња око цркве, а потом и кроз цело село, уочи Христовог васкрснућа. У тој поворци учествује готово свих 500 мештана. Најпре иду барјактари, за њима деца са свећњацима и гардисти подељени у две колоне. Следе свештеник и појци у пратњи фанфара, а за њима верници са упаљеним свећама у рукама.

- Мрак је, а свеће у непрегледној колони искре као неке ватрице. То је фантастична слика. Осећај употпуњује и плех музика, која свира веселе васкршње песме, тако да целим селом одјекује вест о васкрсењу Христовом - са посебном милином говори свештеник Мојсе Јанеш.

Дуга традиција није прекидана ни током оба светска рата, па ни у време комунизма, када су постојале отворене намере комуниста да украду плаштаницу и тако спрече окупљање верника. Гардисти су, вели свештеник, уз подршку народа тада први пут имали улогу правих, а не само симболичних чувара.

Прота Мојсе Јанеш, Фото Ј. Ј. Баљак

- И Немци, који су у Другом светском рату окупирали цркву и са нашег торња митраљезима убијали сваког непријатеља који се приближавао селу, допустили су да се и у тим ратним данима овај обичај испоштује, иако су они католици - додаје Јанеш, који у Стражи службује већ 42 године.

ЗАВЕТ  Црква Рођења Пресвете Богородице у Стражи, Фото Ј. Ј. Баљак

Осим свештенства, најзаслужнији што и данас постоји црквена гарда су и сеоски младићи од двадесетак година. Са дрвеним пушкама, које су наследили од својих очева или старије браће, баш сви, укључујући и оне који се налазе на школовању у другим местима, радо ступају у ову јединствену војску.

- Наша гарда има сталне чланове, а сваке године, како момци стасавају, добијемо понеког новог, јер је привилегија бити део овако дуге традиције - каже млади командант стражанске гарде Вићенцио Туркоане. - Сви они извршавају моја наређења. Стројевим кораком, али не реметећи црквени мир, стража се смењује на свака два сата. И никоме није тешко да буде будан по целу ноћ и да мирно стоји крај Христовог гроба.

Иако је овај обичај "преживео" многа тешка времена, корону, ипак, није. У последњих 167 година гардисти се једино лане нису окупили, због мера забране окупљања услед пандемије. Зато сви једва чекају да овог Великог петка поново ступе на дужност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)