У ТРАГАЊУ ЗА ДЕЦОМ СВАКИ ДЕТАЉ БИТАН: Ево шта све раде инспектори Одељења за потраге МУП у потрази за несталим малолетницима (ФОТО)

С. ВИДАЧКОВИЋ

26. 04. 2021. у 11:11

ГОТОВО сваке недеље у Србији нестане неко дете. Портале преплаве слике малолетника за којим се трага... и док родитељи моле за помоћ, полиција је даноноћно на терену.

У ТРАГАЊУ ЗА ДЕЦОМ СВАКИ ДЕТАЉ БИТАН: Ево шта све раде инспектори Одељења за потраге МУП у потрази за несталим малолетницима (ФОТО)

Фото: Архива "Новости"

Одељење за потраге за несталим лицима Полицијске управе за град Београд скоро сваког дана добија пријаве, а викендом понекад бележе и више од 10. Осим за несталим малолетницима, ово одељење трага и за пунолетним грађанима који су, из неког разлога, отишли од куће. Током прошле године, како, за "Новости", истичу у овом одељењу, потраге у Београду су у 95 одсто случајева окончане успешно.

Према речима полицијске инспекторке из београдског Одељења за потраге Надежде Спајић, у највећем броју случајева, малолетници самовољно одлазе од куће. Мотиви су разни - свађа са родитељима или другим члановима породице, лоше оцене у школи, љубавни проблеми... До пре неколико година, чекало се и до 48 часова да се крене у потрагу за децом. После увођења Тијаниног закона, у потрагу за малолетницима креће се одмах.

- Сада не постоји никакав рок, родитељи одмах могу да поднесу пријаву о нестанку - говори инспекторка Спајић. - Када дођу, кажу нам какав је проблем посреди, ми проверавамо у нашој евиденцији, да ли су га колеге већ негде легитимисале, да није хоспитализована особа, све у зависности од тога каква је личност у питању. Уколико је особа психички лабилна, проверавамо и психијатријске установе, све пре него што унесемо пријаву у систем. Морамо да знамо да ли су родитељи разведени, какви су породични односи, да ли је дете можда код другог супружника, да ли је понело мобилни телефон са собом, има ли документа, да ли је оставило неку поруку пре изласка из куће. Све то нам је много важно.

Фото: Никиола Скендерија

Инспекторка Надежда Спајић

Наша саговорница каже да мајке и очеви понекад нису свесни колико ситнице могу да допринесу брзини проналаска детета. Важно је да полицијским службеницима кажу да ли су приметили промене у понашању код детета, да ли је оно често било активно на друштвеним мрежама, да ли је и са ким разговарало телефоном. Док траје разговор инспектора и родитеља, полицајци су већ на терену, претражујући прво места где је нестали малолетник волео да иде - кафиће, паркове, околину школе... Такође, обавештавају се и полицијски службеници на територији целе државе, а проверавају се и гранични прелази. Дешавало се да један родитељ одведе дете преко границе, а други дође у полицију и пријави нестанак, али таква ситуација онда прелази у надлежност Центра за социјални рад.

"АМБЕР АЛЕРТ" - МАЧ СА ДВЕ ОШТРИЦЕ

СИСТЕМ "Амбер алерт" је систем који постоји у неким државама, њиме се предлаже да о сваком нестанку малолетног лица буквално "брује" сви могући медији, да се прекида сваки ТВ програм, да у возилима градског превоза и на билбордима буде слика те особе. То је, каже Спајићева, мач са две оштрице:

- У минути можемо да имамо безброј различитих информација, па да настане општа конфузија. Да и не помишљамо шта би било кад би у једном дану нестало двоје или више деце.

- Када малолетници сами оду од куће, тешко им је ући у траг јер они не желе да буду пронађени. Искључе телефон, баце картицу. Када је прошле недеље усред ноћи код Вуковог споменика пронађен малолетник без јакне, уморан и исцрпљен, полицији је било јасно да се ради о дечаку за којим се трага. Када се дете пронађе, уколико има документе, проверава се одмах, а ако нема личну карту, води се у станицу. Тада се позивају родитељи или старатељи како би га идентификовали. Дешавало се да родитељи пријаве нестанак, полиција пронађе малолетника, а породица неће да га преузме. Ми их питамо зашто су уопште пријављивали, а они кажу: "Па да не будем одговоран ако му се нешто деси". Искрено, будемо шокирани таквим ставом родитеља.

Наша саговорница истиче да у закону недостаје посебан члан којим би било тачно дефинисано шта је нестанак, у ком року се делује и ко све може да пријави, без обзира на то да ли је реч о малолетним или пунолетим особама. То би смањило забуне међу људима, па се не би дешавало да неко дође у полицију и пријави нестанак рођака, само зато јер га није видео неколико година! Или, када пунолетна, психички здрава особа оде од куће услед лоших породичних односа, а родитељи пријаве њен нестанак.

Колико ће полицијских службеника изаћи на терен, која територија ће се претраживати, зависи од случаја до случаја. Инспекторка Надежда Спајић закључује да би здравствене и социјалне институције требало да имају још бољу сарадњу и повезаност са полицијом, како би у МУП одмах стизале информације да ли је нека особа за којом се трага хоспитализована или је збринута у неку од установа социјалне заштите. Тада би се избегли случајеви да Интервента јединица пронађе тинејџера у два сата ујутро, а да Центар за социјални рад који је пријавио нестанак, неће да прими дете, јер "нису надлежни".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)