РАЗБИЈЕНА 1950, ВРАЋЕНА 2021: Повратак скулптуре на кров Игуманове палате вратио и сећање на великог српског добротвора Симу Атанасијевића

З. Николић - Д. Матовић

24. 04. 2021. у 14:26

ПОСЛЕ много деценија, велики српски добротвор Сима Андрејевић-Игуманов (1804-1882), окружен српским сирочићима, поново нас брижљиво гледа са врха своје палате на Теразијама. Нови живот делу вајара Лојзе Долинара (1893-1970), које су скојевци пре седам деценија уништили чекићима, удахнуо је његов колега Зоран Кузмановић. Ишчезли драгуљ београдске јавне скулптуре враћен је на старо место.

РАЗБИЈЕНА 1950, ВРАЋЕНА 2021: Повратак скулптуре на кров Игуманове палате вратио и сећање на великог српског добротвора Симу Атанасијевића

Никола Селаковић, патријарх српски Порфирије и Горан Весић испред обновљене скулптуре

Према неким анкетама био је један од несталих украса за који је највећи број Београђана желео да буде поново направљен.

- Повратак скулптуре на кров Игуманове палате наставак је политике сећања коју спроводи Град Београд последњих осам година - каже, за "Новости", Горан Весић, заменик градоначелника Београда. - Долинар је био познат и цењен вајар и у предратној и у послератној Југославији. Његови споменици које је урадио пре Другог светског рата су после рата уништени, али је композиција "Сима Игуманов и сирочићи" опстајала све док је једне ноћи 1950. скојевци нису разбили чекићима. Занимљиво је да је у Долинаровим каталозама писало да је урадио споменик краљу Александру, који је у то доба био идеолошки непријатељ, али да нигде није спомињана ова скулптура. Као да је из неког, нама непознатог разлога, била забрањена.

Патријарх Павле је говорио да Сима Андрејевић - Игуманов није само заложио свој иметак, већ целог себе у просветне и хуманитарне циљеве чиме је узрастао у великог добротвора целог српског народа. Био је један од мудрих људи свог времена који је знао да је "њихово само оно што ради Бога дарују другоме". Трговац, који је иметак стекао послујући у Цариграду, Одеси, Кијеву и Београду, даривао је цркве, манастире, сиротишта, школе, домове ученика, певачка друштва, стипендирао ученике, помагао и болесне и немоћне.

- Изгубивши своју децу, Андрејевић је као велики добротвор, саосећајући са страдањем свог народа који је тада још био под турским ропством, усинио сву децу старе Србије - говори, за "Новости", др Јован Јањић, аутор књиге "Задужбина Симе Андрејевића Игуманова". - Туговао је за сином Манојлом и ћерком Магдом, а према деци свог родног краја понашао се као брижни родитељ. Донео је одлуку 1871. да оснује Православну српску богословију у Призрену. То је био велики догађај, не само за још неослобођене Србе у старој Србији, него и за цео српски род.

Мало се зна да је Призренска богословија школовала више учитеља него свештеника, а дала је и много владика и тројицу српских патријарха: Варнаву, Гаврила и Павла. Прва двојица су била њени ученици, а трећи њен професор.

- Игуманова палата подигнута је 1936. године по плановима Петра и Бранка Крстића - каже Јањић. - Одбор Задужбине Симе Андрејевића, пред крај изградње, тражио је да се у знак захвалности на крову палате подигне споменик задужбинару. Да то буде скулпторска композиција на којој ће у централном делу бити Андрејевић и његов син Манојло, а около сирочићи, у традиционалном косовскометохијском оделу. Њима је Игуманов несебично помагао.

Расписан је конкурс, а најбоље решење дао је Словенац Долинар. Одбор је захтевао да вајар допуни идејно решење, да не буде троје, већ четворо деце, односно да ту буде и једна, традиционално обучена девојчица, јер је Андрејевић помагао сву децу. Долинар је то урадио. Када је завршена градња Игуманове палате, постављена композиција окренута је према хотелу "Москва" - да гледа према старој Србији. Брзо је постала један од културних и духовних симбола Београда.

- У Игуманову палату се за време рата уселила немачка окупациона војска, а нове комунистичке власти преузеле су управу над њом 1946. године - каже Јањић, иначе аутор неколико књига о патријарху Павлу и капиталног дела о страдању СПЦ у комунизму. - После доношења закона о национализацији, национализована је и Игуманова палата, иако је задужбина, подигнута са циљем да издржава ученике Призренске богословије и другу сиромашну децу из старе Србије. Више није могла да служи тој сврси.

После рата деловало је да скулптура на Игумановој палати не смета новим властима, иако су се сурово обрачунавали са заоставштином из претходног периода. Али, у ноћи између 10. и 11. августа 1950. године, по наредби градског урбанистичког одсека, скулптура са зграде исечена је швајс-апаратима и разваљена.

Монтажа скулптуре на Теразијама

- Били су сурови, толико да вајари који су желели да ураде нову скулптуру по Долинаровој, нису могли да сагледају какво је било вајарско решење - говори Јањић. - Скулптура је претворена у парампарчад. Комунистичке власти су послале раднике да обаве тај прљави посао. Требало је рушити све што је подсећало на бившу државу, на српску националну историју, на све оно на чему се духовно утемељивало српско национално биће, а у циљу стварања новог духовног амбијента у друштву. Крупнији делови скулптуре пренети су у Призренску богословију.

После егзодуса српског народа са Косова и Метохије 1999. године Призренска богословија је привремено измештена у Ниш где је искључиво средствима Игумановљеве задужбине подигнуто ново монументално здање за школовање будућих свештеника. Тада су пренети и делови скулптуралне композиције. Задужбина на Теразијама обновљена је 1990. године после новог Закона о задужбинама, фондацијама и фондовима. Општина Стари град, дотадашњи "власник", вратила је зграду Задужбини 1991. године.

- Игуманова палата је једно од првих здања које је враћено СПЦ, после комунистичке "окупације" дуге пола века. Са новом скулпторском композицијом на Игумановој палати у центру престоног града употпуњена је културна и духовна слика Београда. Београд је овим знатно повратио своје, под комунистима нарушено лице - закључује Јањић.

Скулптура на врху Игуманове палате ових дана ће бити осветљена.

ОДРАСТАО У МАНАСТИРУ

АТАНАСИЈЕВИЋ је рођен у Призрену, 1804. године, баш кад је Карађорђе дигао Србе на устанак. Његов отац Андрија био је врло богат човек, и велики српски патриота који је, набављајући оружје за устанике, материјално био сасвим пропао, оставивши четири сина без ичега. Најмлађи, Сима, одрастао је у манастиру Свети Марко код Призрена, где је његов најстарији брат Аксентије, који се још као врло млад замонашио, био игуман. Сима је у манастиру научио да чита и пише, а пошто су га по брату већ звали "Сима Игуманов", и званично је узео то презиме.

БЕЗ ТРАГА

ИАКО се читаву деценију налазила на најпрометнијем месту у Београду, и то тако да је доминирала Теразијама, о томе како је тачно изгледала скулптура "Сима Игуманов са сирочићима" доскоро се није много знало. Сама Игуманова палата неизоставан је детаљ свих фотографија Теразија откако је изграђена, али ни на једној фотографији у фокусу није била скулптура. Само је једна јасно приказивала две од пет фигура композиције, али је била лошег квалитета, репродукована из непознатог извора.

Мистерија око тачног изгледа ове композиције постала је још већа када се открило да су у међувремену нестали и калупи по којима је одливена, а који су се чували до 1999. године у Призрену. И тек је у заоставштини архитеката Крстић, нађена јасна фотографија на којој се потпуно види цела група. Тог тренутка је заиста могла да започне реконструкција скулптуре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (1)

СВЕ ЗА УРЕДНО ДВОРИШТЕ, А И ЧИСТА КОЛА: Пратимо ритам пролећа