ХРАНЕ ИХ УШТЕЂЕВИНА И ЗЕМЉА: Више од годину дана трубачки оркестри у Србији немају свирке, за живот се сналазе на разне начине

Ј. СТОЈКОВИЋ - В. ИЛИЋ

23. 04. 2021. у 16:53

ВИШЕ од годину дана трубе најпознатијих трубачких асова Србије купе прашину у шкрињама и шифоњерима. Тек понекад, само за своју душу трубачи им удахну живот, да разраде прсте. Нема весеља, нема дернека до зоре, није било ни највеће трубачке феште на свету - Сабора у Гучи. Трубачки оркестри су утихнули, чекају боље дане, крај епидемије и нове свирке.

ХРАНЕ ИХ УШТЕЂЕВИНА И ЗЕМЉА: Више од годину дана трубачки оркестри у Србији немају свирке, за живот се сналазе на разне начине

Иван Јовановић се бави туризмом на Златибору / Фото Д.

Многи трубачи су морали да оно што најбоље знају да раде - да свирају, замене неким другим пословима. Неки од њих су у надницама, други физикалишу на градилиштима, они на селима у западној Србији обављају послове у пољопривреди... Раде све да би преживели, пошто пролазе месеци без свирки и весеља. Ситуацију ће донекле да ублажи најављена акција државе која ће регистрованим самосталним уметницима финансијски да помогне са два минималца, укупно са око 500 евра.

Трубачки оркестри на југу Србије годинама уназад били су најтраженији на свим слављима и манифестацијама широм Србије. Док су се на такмичењу у Гучи многи надметали из престижа, бројне породице у Врању, Владичином Хану, на југу Србије буквално је труба хранила. Корона им је одузела хлеб, али надали су се да ће епидемија брзо проћи. Скромне уштеђевине су потрошене, а егзистенцијални проблеми постали су свакодневица.

Чувени врањски трубач Екрем Мамутовић казао нам је да су читаве породице у Врању остале без икаквог прихода.

- Живи се од уштеђевине. Нисмо свирали од како је почела епидемија. Сви чланови оркестара су у незавидним ситуацијама, али надамо да ће ускоро све да се врати у нормалу - рекао нам је Екрем, иначе мајстор трубе, чија се породица недавно изборила са короном.

Слична ситуација је и међу оркестрима у Загужању код Сурдулице и у Владичином Хану. Бојан Крстић, вишеструки победник Гуче, обратио се чак и председнику Александру Вучићу и молио га за помоћ.

- Сви смо у истој ситуацији. У години за нама никоме није било до весеља. Здравље је било на првом месту. Мој оркестар је задњи наступ имао на дочеку 2020. године. После је све што је било уговорено - отказано. Због тога сам се обратио председнику државе и тражио његову помоћ - казао нам је Крстић, који се пре неколико година окитио и "Златном трубом", даром "Вечерњих новости".

Трубачки ас Марко Трнавац из Мршеља код Пожеге има срећу што, како нам је рекао, живи на селу.

Марко Трнавац обрађује око 30 хектара / Фото В. Илић

- Ја сам као и до сада, у мом родном крају. Обрађујем око 30 хектара земље, сваштаримо као и сви други, јер тако на селу мора, што се каже, гладни нећемо бити сигурно, а за остало ћемо се некако снаћи... - испричао нам је Трнавац. - Свирке нема већ више од годину дана. Нашалимо се некад, па констатујемо да смо у години 2019. имали више свирки у једном дану, него у 2020. за целу годину. Свирка нам свима свакако много недостаје и живот нас музичара није више онакав какав је био. Што се тиче тога како зарађујемо, то је она стара прича - 200 зарађујем, 300 трошим, ни сам не знам откуд ми. Чланови оркестра су претежно пронашли разне послове како би могли да зараде за живот и месечне обавезе, јер зараду од музике у неко скорије време не можемо ништа да очекујемо. Поједини оду негде у иностранство како би зарадили, без обзира на то што су цео свој живот посветили само музици. Жалим, али мислим да свирки неће бити у скорије време, цео свет више неће бити исти, а вероватно ни весеља неће бити онаква каква смо ми навикли да буду. И поред тога, мој оркестар и даље одржава пробе, а и дружимо се...

Трубачи се слажу да је корона много утицала на њихове животе, јер, како веле, живот за музичаре није живот без свирке и забаве. Музика је за њих лек за душу, а кроз трубу своју душу дају људима који их слушају.

Марко Глигоријевић, врсни трубач из Дуба код Бајине Баште, такође није свирао од фебруара прошле године. И он нам је казао да је живот на селу велика предност, али се, ипак, нада, пошто је успео да одржи оркестар на окупу, да ће свирке ускоро почети, те да ће и они "живнути".

- Новонастала ситуација пореметила је многе планове и могу слободно рећи укинула извор прихода. Али живи смо и здрави, хвала Богу, па можемо да радимо и неки други посао док не дође крај епидемије. Мислим да је најгора опција "седети у кући", тражити кривца зашто не радимо и чекати да се нешто промени. Када прође - проћи ће. Многи су имали губитке и не би било праведно да се не понашамо савесно због њих и лекара који мукотрпно раде свој посао, зарад нашег здравља - рекао нам је Иван Јовановић, трубач из Ужица, такође добитник најпрестижнијег признања на Сабору у Гучи - "Златне трубе". - Поред посла којим се бавим односно тренутно не бавим, издајем апартмане на Златибору, тачније у Рибници. У томе сам пронашао себе. Туризам ме испуњава. Кроз њега одржавам контакте и добијам добру енергију. Мање времена имам за риболов у односу на претходне године када сам само свирао, али Боже мој... Трубу узмем понекад, засвирам за своју душу и за моје најближе... Ипак је она мој живот!

ОДЛАЗАК НАЈБОЉИХ

ОД последица вируса корона у Нишу је недавно преминуо Максут Максутовић Макса, трубач који је завршио академију, био члан симфонијског оркестра и познати композитор. Преминуо је и Божидар Ајрединовић у својој 65. години, славни врањски трубач и освајач многих награда, не само у Гучи већ и широм света.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)