ДИШУ БОЉЕ НЕГО НА АЛПИМА: Вршчани планирају да искористе чињеницу да имају најчистији ваздух у Србији, обележиће 15 пешачких стаза

Ј. Ј. БАЉАК

23. 04. 2021. у 16:27

Док се становници бројних градова у Србији боре за чист ваздух, Вршчани могу да се похвале неспорном чињеницом да удишу један од најквалитетнијих у нашој земљи.

ДИШУ БОЉЕ НЕГО НА АЛПИМА: Вршчани планирају да искористе чињеницу да имају најчистији ваздух у Србији, обележиће 15 пешачких стаза

Фото ПСД Вршачка кула

Провејава ту и незванична информација да је баш на Вршачким планинама, на потезу од села Мало Средиште до одмаралишта Црвеног крста на брегу, он најчистији у овом делу Европе - бољи чак и од оног на Алпима - али је и без тога јасно да у Вршац треба доћи да се плућа напуне кисеоником.

На све популарнијим порталима који приказују аерозагађење у свим градовима света, лако се може упоредити да је, рецимо, у дану када су у једном граду у Поморављу регистроване чак 394 негативне јединице, што је ниво опасан по здравље, у Вршцу било свега 15, а до 50 јединица ваздух се сматра здравим.

И званична мерења, која се у том граду спроводе на три веома прометне раскрснице, код Градске куће, Војничког трга и бившег царинског терминала, показују да је ваздух заиста чист и здрав. У 2020. само je у једном дану био јако загађен, 16 дана је имао повишене граничне вредности, а два дана у зимском периоду већу концентрацију чађи.

- Наш главни савезник је ветар, који дува током целе године, као и чињеница да немамо тешку индустрију. Проблем нам представљају издувни гасови и индивидуална ложишта. Због грејања на дрва, у зимском периоду се чак дешава да ваздух у граду буде много чистији од оног на селима. Зато нам је дугорочан план да уведемо гас у сва насељена места, почев од Великог Средишта и Гудурице - најављује Слободан Јованов, члан Градског већа задужен за заштиту животне средине.

Вршачке планине, где је ваздух још чистији, јер се баш тамо преплићу руже ветрова, представљају прави туристички драгуљ, који није довољно искоришћен. Од смештајних капацитета ту су само одмаралиште Црвеног крста и Планинарски дом, али у локалној самоуправи напомињу да им више од тога и не треба, јер не планирају да од ове равничарске лепотице праве нови Златибор, већ ће се базирати на еко-туризму.

Вршачке планине

- Желимо да наши посетиоци уживају у чистом ваздуху и миру нетакнуте природе. Како бисмо им приближили све лепоте наше ваздушне бање, ускоро ћемо адекватном сигнализацијом обележити 15 пешачких стаза, укупне дужине 62 километра, које ће омогућити и најобичнијим шетачима да сами, без водича, иду и до најудаљенијих делова планине - каже Татјана Палковач, директорка Туристичке организације.

У сарадњи са локалном самоуправом, они подстичу локално становништво да се окрене сеоском туризму. Баш у Малом Средишту, где је ваздух изузетно чист, већ је формирано етно-насеље, где су превасходно викендаши у близини манастира Средиште почели своје објекте да преуређују за издавање. Тим примером, кажу, треба да се воде и Велико Средиште и Гудурица, али и села са друге стране планине и на ободу Делиблатске пешчаре, јер заинтересованих туриста има.

ЛОВ И ПОСМАТРАЊЕ ПТИЦА

ВРШЧАНИ своју шансу виде и у ловном туризму. Лане је, после пола века, на Вршачке планине досељено 50 европских јелена, који ће на пролеће 2022. постепено бити пуштани у природу. У плану је да се следеће године код њиховог узгајалишта, у шуми изнад села Марковац, сагради модерна ловачка кућа за домаће и стране ловце, који би могли да лове дивљу свињу, срндаћа и јелена. Такође, због све популарнијег "бирдвочинга", тј. посматрања птица, у Малом вршачком риту, где се може видети више од 200 различитих врста птица, биће подигнута осматрачница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)