ДИЧЕ СЕ УКРАДЕНИМ ТОПОМ СА КАЛЕМЕГДАНА: Музеј у Нирнбергу чува и раритетно оруђе из 16. века, које су нацисти опљачкали у Београду 1941.

ИЗУЗЕТНО вредан ливени топ из 16. века, који су нацисти првих дана окупације однели из Војног музеја у Београду, готово осам деценија чува се у музеју у Нирнбергу.

Истраживачи Виктор Божанић и Лука Новак у Нирнбергу

Иако је раритетно оруђе уредно заведено у свим списковима уметничких предмета које је окупатор опљачкао 1941. године, Србија од немачких власти до данас није затражила враћање драгоценог експоната! У актима Војног музеја на Калемегдану топ бурне историје заведен је као - нестали предмет.

Правни основ је неспоран - драгоцени топ лични је поклон Адолфа Хитлера Павлу Карађорђевићу, уручен током чувене кнежеве посете Берлину 1939. године. Оруђе богате историје било је део Фиреровог "пакета", у коме су се нашла и два Карађорђева топа из времена Првог српског устанка.

Овим гестом хтео је да важног госта додатно смекша у јеку рада на приближавању Југославије Тројном пакту. Да је реч о поклону вође Трећег рајха евидентирано је и у књизи дародаваца Војног музеја, заједно са посебном пратећом књигом о бурној историји овог предмета.

На нашу незаинтересованост да се овај вредан - многи кажу и јединствени - предмет врати у своје депое, указао нам је Блажо Ђуровић, истраживач музеалија и архивске грађе, који се лично заинтересовао за његову судбину.

Топ изливен 1524. у Дубровнику, у радионици чувеног мајстора-пушкара

- Реч је о најстаријем ливеном топу са ових простора - напомиње Ђуровић. - Невероватно је да пред немачким властима никада није покренута процедура за његово враћање. Као грађанин сам незадовољан што Војни музеј у Београду игнорише чињеницу да се овако вредан експонат налази у страном музеју, иако постоје сви докази да се он званично тражи. Реч је о прворазредном културном благу и нема оправдања за овакву равнодушност наших институција.

Ђуровић каже и да последњих година постоји интересовање хрватских установа културе, посебно Поморског музеја из Дубровника, за овај предмет. Хрватска сматра да полаже право на овај предмет по месту настанка, као и да је Дубровник требало да буде његова "адреса" и пре Другог светског рата.

Спорни топ има изузетно бурну прошлост. Изливен је 1524. године у Дубровнику, у радионици чувеног мајстора-пушкара и ливца звона, Батисте дела Толе, познатог као Иван Рабљанин. Судбина је ово оруђе "прошетала" од Француске, где је после револуције продат аустријским војним лиферантима из бечке породице Дитрих, одакле је као мираз поклоњен аустријској кнежевској породици Сулковски из Доње Аустрије. Породичну колекцију топова, једини наследник ове породице, због дугова, продао је 1870. Германском музеју у Нирнбергу. Краљевина Југославија покушала је безуспешно да откупи овај предмет, да би тек 1939. по препоруци Хермана Геринга, Хитлер наредио да се топ из нирнбершког фундуса поклони кнезу Павлу, који га је по повратку из Немачке донирао Војном музеју у Београду. Првих дана априла 1941. преко Беча топ Ивана Рабљанина враћен је у Нирнберг, где се и данас налази.

Украдени топ

У Војном музеју у Београду признају да ова установа није тражила "дубровачки топ" и ограђују се да на то нису ни имали право.

- Војни музеј није имао компетенцију да тражи украдене и нестале предмете током Другог светског рата, јер је то регулисано као државно питање одређено појмом ратне одштете - наведено је у одговору Војног музеја, који је, преко Министарства одбране, достављен "Новостима".

Овај аргумент, међутим, Ђуровић одбија, истичући да наша земља има право да захтева сваки предмет за који сматра да јој припада.

Кнез Павле и Хитлер у Берлину, јуна 1939. године

- Споразумом Тито - Брант регулисана је ратна штета према појединцима, док за уметничке и историјске предмете и у овом случају важи принцип да држава има право да потражује све за шта постоји доказ да је отуђено. Тако чине и друге државе - објашњава Ђуровић.

Да се артефакт на који Београд полаже право налази у Нирнбергу готово случајно су пре четири године открили ученици Немачке школе у Београду, који су потом направили своју истрагу о историји овог предмета. Млади истраживачи Виктор Божанић и Лука Новак отпутовали су у Нирнберг и уз помоћ тамошњег директора и кустоса пронашли експонат у спољној музејској поставци.

У овој немачкој установи тврде да су га легално купили као део приватне колекције породице Сулковски и да им је Хитлер, практично, отео експонат, без икакве надокнаде. На томе они граде правни основ за тврдњу да би топ из 16. века требало да остане код њих.

Раритетно дело Ивана Рабљанина само је делић војног блага које су Немци током окупације опљачкали са Калемегдана. У том периоду нестали су и топови из Првог српског устанка, читаве збирке оружја, одликовања, књига и уџбеника...

Војни музеј на Калемегдану / З. Јовановић

ТРИ ПЉАЧКЕ САМО У АПРИЛУ

ИЗ послератних извештаја управника Војног музеја на Калемегдану Војислава Вуковића, у које су "Новости" имале увид, јасно је да је у првим данима рата поставка на Београдској тврђави пљачкана три пута! Први пут између 7. и 10. априла, када је Југословенска војска напустила тврђаву, други пут између 10. и 26. априла, када Музеј није био заштићен, па су изношена одликовања, оружје, сребрни и златни предмети из руског одељења. Тада је нестала и збирка оружја краљевске породице Петровић.

Трећа пљачка десила се 28. априла, када је дошао бечки генерал и кустос др Алфред Мел, који је однео све немачке и аустријске предмете. Међу њима су били и предмети рађени у немачким фабрикама по наруџбини и за паре Југославије, као и предмети који су по распаду Аустроугарске припали новоствореној држави Јужних Словена заједно са припојеним крајевима, као њихова својина.

ГРБОВИ ИЗ ЖИТОМИСЛИЋА

У БЕЧКУ дворску библиотеку током окупације пребачена је књига српских грбова и печата "Армалија Микрокорум", однета из манастира Житомислића. У село Хадеродорф, крај Беча, пребачене су и плоче са натписима са капија Београда и гроба београдског паше Кара-Мустафе, које је принц Лаудон поскидао приликом освајања Београда, 1789. године, и однео као трофеје.

Препоручујемо

Политика

0 1

ТАТА КАО ВОДИЧ: Томислав Момировић са децом обишао Војни музеј

23. 02. 2021. у 14:44

Панорама

0 0

НИСУ НИ ЗНАЛИ ДА ЈЕ УКРАДЕНА: Слика стара 500 година нађена у – плакару!

19. 01. 2021. у 19:02

Свет

0 2

ПЉАЧКА ВРЕДНА 1,5 МИЛИОНА ЕВРА: Лопови украли нацистичке униформе, шлемове и оружје из холандског музеја

28. 10. 2020. у 18:01

Друштво

0 0

ВАЖАН СЕГМЕНТ У КУЛТУРИ СЕЋАЊА НАЦИЈЕ: Честитка министра одбране поводом Дана Војног музеја

22. 08. 2020. у 09:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације