СТОПИРАЊЕ ЈЕ БОРБА СА СРЕЋОМ: Нишлија Драган Арчи и после пензионисања наставио да негује свој необични хоби

Д. Алихоџић

16. 04. 2021. у 10:36

БОГАТСТВО је када у нотесу живота имаш уписан "стаж" од 50 година стопирања и више од 250 концерата. Богатство је и кад радиш оно што волиш и зато је он један од најбогатијих људи на планети.

СТОПИРАЊЕ ЈЕ БОРБА СА СРЕЋОМ: Нишлија Драган Арчи и после пензионисања наставио да негује свој необични хоби

Фото: Приватна архива

Младалачки дух Драгана Аранђеловића Арчија не посустаје ни у седмој деценији, јер га и данас прате исте жеље као и далеке 1971, када је први пут кренуо у авантуру освајања друмова.

Све оно што је доживео претходних деценија пренео је на папир и објавио недавно у својој књизи. Вели да му је у томе помогла корона, односно чињеница да није могло да се путује и зато је кренуо да се присећа свега што је доживео.

 - Највиши ниво угођаја је када се подигне палац, а да се зна хоће ли покушај бити успешан или не. Важан је тај секунд у коме се "ломе копља" и код возача и код стопера и одговор који стиже за само неколико тренутака. Или се лагано зауставља аутомобил са, углавном, неповерљивим возачем у првом моменту, или пројури поред вас као да нисте ту - описује нам Арчи како се осећа стопер на друму. - Борба са срећом је оно што даје драж ауто-стопу и многи који никада нису подигли палац неће се сагласити са мном да је ауто-стоп филозофија живота. У ствари, та филозофија је веома једноставна, баш као и сам живот. Ако те послужи срећа, идеш даље, ако не, сачекаш другу прилику. Но, лепота је управо у чекању. Осећај слободе док ишчекујеш, мирис асфалта који осетиш у ноздрвама док ауто у пуној брзини прође крај тебе, нада да ће се следећи зауставити...

Поред среће за успешну ауто-стоперску каријеру према Арчијевим речима потребни су и осмех возачу и лагани климоглав који показују да сте схватили и испоштовали вољу онога у колима да вас прими или не.

 - Књигу нисам написао да бих се хвалио својим доживљајима, него да младим људима приближим тај живот. Осим Пиринеја и горе према Русији обишао сам целу Европу. А што се Југославије тиче, па то је било некако нормално да скитамо од "Вардара па до Триглава" - вели Арчи.

Корона му је, каже, омела пензионерске планове да настави са путовањима али, верује, не још задуго. Планира скори одлазак на концерт "Перл Џема" у Будимпешти, што је логичан след догађаја за Нишлију који је годинама у свом родном граду држао продавницу плоча, дискова и свега што је везано за музику, "Хепи хаус".

 - Не могу да замислим живот без музике и путовања и не намеравам да ме године које сам прикупио спречавају да негујем ове своје "љубави" - поручује Арчи.

СТОПОМ СТИГАО ДО "ГИНИСА"

Арчијева књига носи наслов "Како сам ауто-стопом стигао до Гиниса" и овај Нишлија се заиста уписао у ову славну књигу, али посредно. Наиме, док је са кумом путовао за Холандију, повезао их је Дитер Веш из Немачке, човек који је званични рекордер по броју примљених и превезених стопера.

- Кум и ја смо били путници број 6.235 и 6.236. Добили смо сертификат од њега. Заузврат смо се уписали у његов роковник и оставили неку малу успомену - каже Арчи који очекује да се Дитер и појави на промоцији његове књиге крајем маја ове године.

Додаје да је његов кум оставио кованицу од пет динара за телефонску говорницу уз поруку: "Ако некада будеш у Нишу, јави се. Ово ти је за телефон". Објашњава да је и он оставио успомену, своју малу фотографију. На њој је такође написао сличну поруку.

А да Дитер Веш посети Ниш, сасвим је могуће. Он је жив, у Немачкој је и по струци је професор. И даље се бави превожењем ауто-стопера, а тренутна бројка му је преко 10.700. Арчи и његов кум планирају да га позову на промоцију књиге "Како сам ауто-стопом стигао до Гиниса", која ће бити 25. маја ове године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)