БЕСМРТНИ ЈУНАЦИ СА МОНИТОРА "ДРАВА"! Пре тачно 80 година, група официра и војника на Дунаву, али и на Јадранском мору, отишла у незаборав

Драган Вујичић

12. 04. 2021. у 11:44

ТОГ 12. априла 1941. године, недалеко од Челарева, на 1287. километру Дунава, док је снежило са неба, на монитор "Драва" обрушавале су се немачке "штуке". На палуби су остали да леже погинули морнари, наоколо су пливали рањени, на јарболу се вијорила изрешетана ратна застава, а испод ње стајао је командант брода поздрављајући је, као симбол брода и слободе своје земље. Био је то Александар Берић, легендарни командант монитора "Драва".

БЕСМРТНИ ЈУНАЦИ СА МОНИТОРА ДРАВА! Пре тачно 80 година, група официра и војника на Дунаву, али и на Јадранском мору, отишла у незаборав

Архива

Сведочи овако адмирал Бошко Антић, аутор књиге "Бесмртни монитор Драва", који описује догађаје од пре 80 година током Априлског рата у Југославији. Антић, који је исписао књиге и о подморници "Небојша", херојству Милана Спасића и Сергеја Машере и њиховом одласку у смрт заједно са разарачем "Загреб" у Боки которској, кога су 17. априла 1941. потопили да не би пао у руке Италијанима, испред Дома Војске у Београду, на Изложби посвећеној нападу фашиста на нашу земљу, за "Новости" говори:

- Данас више немамо море, али имамо обавезу да се сећамо херојства. Јунаци са монитора "Драва" и њихова бесмртна борба на част служе сваком патриоти и часном војнику. Исто је са жртвом двојице поручника фрегате са разарача "Загреб", који су под воду свесно отишли са бродом 17. априла, на дан када су српски подморничари са "Небојше" исписали најбољи сценарио за неснимљени филм о јунаштву. Ми Срби треба да памтимо и одлуке словеначких и хрватских официра са торпиљера "Кајмакчалан" и "Дурмитор" да се придруже краљу на Средоземљу и да никад не заборавимо десет пилота хидроавиона који су прелетели савезницима.

На Изложби о Априлском рату био је и Владо Пожег, син Антона Пожега, ваздухопловца који је тог априла прелетео у Александрију.

- Мој отац Антон није издао и поносан сам на њега - каже Владо. - Сметају ми слике издајника заклетве краљу и отаџбини из РМ на паноима ове монументалне изложбе. Нису заслужили да буду ту! Из британског РАФ отац се вратио 1945. и ступио у Југословенску армију, где је подигао радарски систем ВОЈИН.

Архива

Први пут на једној изложби о Априлском рату видели су се "матрикула" (војна документа на металној плочици) и парадна сабља капетана бојног брода Јосипа Саксиде, јединог морнаричког официра учесника пуча 27. марта и заповедника првог краљевог одреда на Блиском истоку из маја 1941.

- Имала сам, причали су ми, тек 27 дана када је отац отишао у пуч - каже нам Грлица Саксида. - Мати је била Српкиња из чувене лекарске куће, а тата из Горице. Отац је краљевину доживљавао као своју отаџбину. Следио је заклетву. А ја, заклела сам се још као мала да ми муж сигурно неће бити официр.

Адмирал Антић, док говори о априлу 1941, непрестано се враћа борби монитора "Драва". Каже, њиме је командовао човек који је волео отаџбину и знао своје обавезе.

- На захтев копнене војске, "Драва" је 10. априла прешла на леву обалу Дунава да штити пребацивање јединица преко реке. Око шест часова почели су напади авијације на место прелаза, али су они успешно одбијени снажном артиљеријском ватром са брода. У то време одбијен је и артиљеријски удар мађарског брода "Баја", који је покушао да продре у рејон превожења - прича Антић.

Пре тога, немачка извиђања нису открила брод. Пошто је извршио напад на немачки аеродром у Мохачу, монитор се вратио и поново маскирао и тада је Берић добио наређење од команданта Речне ратне флотиле да се преда и приступи Павелићевој новоформираној Независној Држави Хрватској.

Архива

- Након саветовања са генералом копнене војске, командантом Осјечке дивизије, командант брода је донео одлуку да се повуче низводно, ка Новом Саду, а у свом говору окупљеној посади је рекао да, ако неко хоће да иде, нека се искрца. Монитор је напустило само неколико морнара и око 23 часа 11. априла брод је запловио низводно - наводи адмирал Антић.

Следећег јутра почиње битка са "штукама". Смрт је надолазила у таласима, "Драва" је полако тонула. Артиљерци су гинули један за другим. По наређењу команданта, преживели су напустили брод, а Берић је - придржавајући се неписаног правила да командант не напушта свој брод, остао испод јарбола. Од 80 чланова посаде спасло се 13 људи!

СВЕДОЧАНСТВО О ПОДМОРНИЦИ "НЕБОЈША", БРОДОВИМА "ЗАГРЕБ", "КАЈМАКЧАЛАН" И "ДУРМИТОР"

КАКО ЈЕ САЧУВАНА ЧАСТ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КРАЉЕВСКЕ МОРНАРИЦЕ

* 17. априла 1941. образ тадашње морнарице одбранили су најхрабрији официри. Одлазак посаде подморнице "Небојше" из Боке савезницима назван је "српском завером" јер су подморничари који су отели брод били листом Срби. "Небојшом" је командовао поручник бојног брода Ђорђе Митровић, а најзаслужнији за "отимање" подморнице је био поручник фрегате Милан Пажин. Први официр је био Ђорђе Ђорђевић, а најмлађи Иван Мишковић. У "Небојши" су били подофицири Марко Кукуљ, Нико Савовић, Добросав Ђокић и Раде Викадиновић, а међу путницима је био генерал Блажо Ђукановић (деда стриц актуелног црногорског председника).

* Истог дана, 17. априла, морнарички потпоручници Милан Спасић и Сергеј Машера дигли су разарач "Загреб" у ваздух и заједно са њим отишли у смрт. Боком которском је, кажу, том приликом одјекнула експлозија која се надалеко чула. Милан Спасић је био Београђанин, Сергеј Машера је рођен у Горици. Тог дана пре него што је отишао у смрт, Спасић је мајци у Београд послао писмо: "Драга моја мама, родили смо се да идемо часно кроз живот по сваку цену и без обзира на препреке, макар и најтеже." Машера и Спасић су 1973. године проглашени за народне хероје.

* Из Боке је 16. и 17. априла 16 апарата морнаричке авијације полетело ка савезницима. Њих 10 је стигло до Блиског истока. Водио их је пилот поручник Владета Петровић.

* Дана 16. априла из Боке су испловиле торпиљерке "Кајмакчалан" и "Дурмитор" под командом капетана бојног брода Ивана Керна. Са подморницом "Небојша" су се спојили у Александрији, египатској луци на Средоземном мору.

* Дана 1. маја 1941. у Александрији је основана прва јединица Краљевске војске. У строју је било 126 људи, две моторне торпиљерке "Дурмитор" и "Кајмакчалан", подморница "Небојша". Уз њих, на Блиском истоку тада је било још око 400 других војника, углавном ваздухопловаца, који су се са шест бомбардера и три транспортна авиона повукли из Југославије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (0)