КОШАРЕ ТЕРМОПИЛИ НАШЕГ ДОБА: На данашњи дан 1999. године почела је офанзива НАТО и терориста ОВК на српско-албанској граници

Раде Драговић

09. 04. 2021. у 10:04

НИ корак назад! Нема повлачења! - једина је команда која је на данашњи дан 1999. године на државној граници са Албанијом била сувишна.

КОШАРЕ ТЕРМОПИЛИ НАШЕГ ДОБА: На данашњи дан 1999. године почела је офанзива НАТО и терориста ОВК на српско-албанској граници

Фото Б. Антић

Свих 130 официра, подофицира и војника Војске Југославије колико их је у зору 9. априла било разпоређено дуж 13 километара зоне карауле "Кошаре" без трунке оклевања прихватило је борбу за одбрану Србије. Сурови планински терен српско-албанске границе постаће поприште битке која је надрасла свој војнички значај. Битка на Кошарама постала је симбол отпора непријатељу током НАТО агресије 1999. године - српски Термопили новог доба.

Мисли преживелих припадника 53. граничног батаљона, 125. моторизоване бригаде, 63. падобранске и 72. специјалне бригаде Војске Југославије и данас ће, 22 године касније, бити са погинулим друговима. Њихова браћа по оружју сетиће се Великог петка 1999. године, упалиће свеће, пролити кап из чашице за душе оних чији су животи остављени на караули, Маја Глави, на Раса Кошаресу, Опљазу... На овим местима исписане су најновије странице часне војничке историје нашег народа.

КОБНИ 11. МАЈ - 17 ПОГИНУЛИХ БРАНИЛАЦА

ЖИВОТЕ је током битке на Кошарама положило 108 официра, подофицира и војника Војске Југославије. Као најцрњи дан у околини карауле запамћен је 11. мај 1999. године. У истом дану погинуло је 17 бранилаца, а из строја је избачено око 50 припадника Треће армије. Број непријатељских жртава никада није саопштен, нити званично утврђен. Војска Југославије проценила је да сигурно није мањи од 250.

Данас је јасно - прва два дана одлучила су исход битке на Кошарама. Тешких мисли и сетног сећања на погинуле војнике на ово подсећа пуковник у пензији Душко Шљиванчанин, који је хладног пролећа 1999. године командовао 53. граничним батаљоном.

- Два дана пред Васкрс била су кључна. Да смо ми граничари тада попустили, сами Бог зна како би се се рат даље водио и са каквим исходом. Са друговима из осталих јединица на себе смо примили најтежи непријатељски удар и нисмо посустали - каже Шљиванчанин, и указује да је снага отпора против надмоћног непријатеља битку на Кошарама уздигла у симбол борбе Војске Југославије 1999. године.

Душко Шљиванчанин и Саша Радојевић, Фото З. Јовановић

Буковим шумама на падинама Проклетија ових дана лутају и мисли заставника прве класе Саше Радојевића. Априла 1999. године био је заменик командира карауле. Командовао је вршњацима и војницима који су тек коју годину били млађи од свог командира. Имали су 19, 20, понеко 22 или 23 године.

- Тешко се то може описати. Гинуло се, било је доста рањених. У заклонима није било одмора нити сна, а тешко су достављане храна и муниција. У изобиљу је једино било другарства и јунаштва. Било је војника са разних страна, Мађара, Бошњака, Рома... Сви смо били као браћа. Ниједан војник није бацио пушку, нити се предао - каже Радојевић.

БИТКА И МЕЂУ КОРИЦАМА

БИТКА на Кошарама тема је дипломског рада којим је заставник прве класе Саша Радојевић недавно дипломирао на Високој струковној школи за предузетништво у Београду.

Његов рад носи наслов "Битка за Кошаре, војни, политички и медијски аспект". Искуства из рата он је тако преточио у мирнодопску борбу за знање.

- Овај рад прво је дело овог типа посвећено искључиво Кошарама. То је мој мали допринос сећању на моје ратне другове са границе - истиче Радојевић.

О бици на Кошарама углавном је све познато. У зору 9. априла на Србију су свом жестином кренули терористи ОВК, регуларна војска Албаније, авијација НАТО, западни плаћеници...

Копненом офанзивом хтели су да пробију линију одбране и да војном силом, у сарадњи са НАТО, заузму Косово и Метохију. Граница је горела и две седмице месеца маја. НАТО је тада најжешће бомбардовао положаје Војске Југославије, а терористи су истом снагом покушавали да пробију линије одбране. Граница је горела.

Пакао копнена офанзива подржана авионским ударима, Фото Архива

- Заборавља се понекад да је уз ваздушну агресију, у пролеће 1999. године поведен и копнени напад на СРЈ. У њему су учествовале снаге НАТО, али и албански терористи, па чак и Војска Албаније која је била позадинска база агресорима. НАТО ти више чак и не крије - напомиње пуковник Шљиванчанин.

Преживели борци са Кошара данас воде једну другачију битку, кажу, подједнако значајну. То је борба за историјско памћење јунака који су пали за одбрану отаџбине.

- Велико је охрабрење што је битка на Кошарама ушла као градиво у наставу историје за осми разред основних школа - каже заставник Радојевић. - Деца ће учити о подвигу јунака карауле Ивана Васојевића, Предрага Леовца, Тибора Церне и свих осталих. Нашим палим друговима то је најлепши споменик.

ХРАБРИ Ниједан војник није бацио пушку, нити се предао, Фото Архива

Како време пролази, другарство исковано под непријатељском паљбом, све је јаче. Нажалост, преживелих бораца све је мање. Један по један напуштају свет на ком су водили своје битке. Ожиљци рата на њиховим душама и телима видљиви су и данас - боре се са траумама, болестима, дејством осиромашеног уранијума...

- Недавно смо у Бечмену сахранили нашег друга Југослава Зорића, тихог човека који нас је највише окупљао и храбрио да се не заборавимо. Био је болничар, а на караули је крајем 1998. године напунио свега 21 годину. Он је Кошаре преживео, војник Дарко Белобрк није. Са њим је тамо угашена и његова породична лоза. Оваквих примера је на десетине - са сетом каже Шљиванчанин.

И додаје:

- Док и последњи наш саборац буде жив, сведочиће о подвигу оних који су животе дали на Кошарама. За Србију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (9)

Novi

09.04.2021. 12:29

Napad na karaulu Košare je agresija zemalja NATO pakta sa izuzetkom Grčke na našu zemlju uz pomoć terorista koje je NATO obučio, opremio i nazvao ih borcima za slobodu. Po istom modelu izvršena je agresija na Irak, Libiju, Siriju, Jemen, Ukrajinu. Da li je tim narodima život bolji i sigurniji, a i celom svetu?