НАТО РЕЖИРАО ХЕМИЈСКУ АПОКАЛИПСУ У СРБИЈИ: "Новости" истражују како је замало избегнута катастрофа у априлу 1999. године

НАТО пројектили су, на данашњи дан пре 22 године, тог 4. априла 1999. први пут Панчево завили у црни отровни дим који је куљао из запаљених резервоара и постројења рафинерије нафте.

Фото Зоран Јовановић

Био је то први чин злочина над становништвом и животном средином који је трајао све до 7. јуна. Под изговором уништавања "горива за Милошевићеву ратну машинерију", планери НАТО су наредили разарање петрохемијских постројења у Панчеву, иако су знали да се у њима налазе отрови чије ослобађање може да изазове смрт стотина хиљада људи у кратком времену и трајно загађење воде и тла.

Зоран Гавриловић, Фото Архива

Бомбардовање панчевачке индустријске зоне био је, сматрају стручњаци, ратни злочин.

- НАТО бомбардовањем Србије 1999. године вишеструко је прекршено међународно еколошко право, као и готово све декларације и конвенције из области заштите животне средине. На територији Србије и шире водио се рат који по својим ефектима спада у хемијске и радиолошке. Многа опасна хемијска једињења су доспела у ваздух, воду и земљиште. У процесу кружења материје и кроз ланце исхране доспела су у живе организме једињења која имају тератогено, канцерогено и мутагено дејство. Сматра се да ће последице испољавати на биљни и животињски свет, људе и екосистеме, на различите начине, дуги низ година - закључак је научног рада Саше Т. Бакрача из Војногеографског института Војске Србије, Емилије Клем из Министарства одбране и Мишка Милановића са Географског факултета у Београду.

Фото Архива

Фото Архива

Фото Архива

Током шест удара на рафинерију нафте у Панчеву изгорело је или истекло 61.800 тона сирове нафте и деривата. Директно је контаминирано 58.000 метара квадратних тла, а део изливеног горива је отишао у Дунав.

Фото Зоран Јовановић

Разарање петрохемијског комплекса изазвало је разливање 20 тона течног хлора, 250 тона течног амонијака, 460 тона винил-хлорид мономера, 2.100 тона етил-дихлорида, 800 тона хлороводоничне киселине, 300 тона натријум-хидроксида и осам тона живе.

Највећи део ових отровних једињења каналом је отекао у Дунав. Ваздух је затрован продуктима сагоревања који су загадили огромно подручје. Најстрашније последице изазвало је разарања "Петрохемије" и "Азотаре", хемијске индустрије која ради са отровима, због чега је међународним конвенцијама напад на таква постројења и у рату забрањен.

Фото Зоран Јовановић

- Била је то хладнокрвно и прецизно испланирана еколошка катастрофа - открива инжењер Зоран Гавриловић, члан Међународног научног форума "Дунав - река сарадње", један од малобројних стручњака и сведока који је истраживао овај злочин. - Батерије танкова са отровним гасовима  су 18. априла пробијене тако да се не запале, већ да истеку у атмосферу.

Постоји могућност да је то била диверзија, јер нема трагова експлозија и горења. Тако је настао облак гасова који су у међусобним реакцијама стварали смртоносни коктел, међу којима су били и бојни отрови, диоксин и фозген.

Инжењер Гавриловић је први у научном раду објављеном у међународном часопису обелоданио "панчевачку апокалипсу".

- Време разарања индустријске зоне одабрано је смишљено, управо када је ветар смртоносни облак терао према Београду. Нешто пре 15 часова колеге су ми јавиле да ка престоници иде отровни "коктел" и да бежим што пре могу. Моја супруга је била у тиму за евакуацију Београда, за коју времена није ни било, катастрофа у којој би смртно страдало, у првом налету, најмање 200.000 људи је изгледала неизбежна. Док сам се припремао за покушај преживљавања, на југозападу сам угледао изузетно ретку појаву, муњевито стварање олујног облака кумулонимбуса. Контактирао сам с пријатељима у радарском метеоролошком центру и они су ми потврдили да виде нешто о чему су само читали и да ће олуја имати североисточни правац. То је спасло Београд и Панчево. Био је то Божји прст.

Олуја се са отровним облаком сударила изнад Дунава, подухватила га и однела далеко ван граница Србије.

- Касније су ми колеге из Румуније причале да је тај отров пао на нека њихова подручја, због чега на тим местима неколико година није никао ни најотпорнији коров - каже инжењер Гавриловић.

Програм за заштиту животне средине УН (УНЕП) у извештају из 2007. о последицама НАТО бомбардовања ставио је Панчево на прво место листе места у Србији са највећим еколошким ризиком. Последице бомбардовања петрохемијског комплекса имале су катастрофалан утицај не само на Србију, утврдили су стручњаци угледне Светске фондације за природу (World Wildlife Fund -WWF). По речима Филипа Велера из Дунавско-карпатског програма WWF, у јужном делу тока Дунава угрожено је око десет милиона људи, који се из њега снабдевају водом за пиће.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације