ЗА СЛОБОДУ СРБИЈЕ ПАЛО 1.300 ИРАЦА: Џејсон Мекарти о истини коју открива о својим прецима у архиву Војводине

СЛИЧНОСТИ и везе између Срба и Ираца дубље су него што се, на први поглед, чини и нама и њима.

Фото Н. Карлић

Осим пословичног гостопримства и поштовања традиционалних вредности, повезује нас и значајан историјски догађај у Великом рату - битка код Дојрана 1915. године, када је српској војсци у помоћ притекла 10. ирска дивизија. Међу 8.000 Ираца био је и Мајкл Мекарти из Даблина. Његов праунук Џејсон Мекарти (25) у новосадском Архиву Војводине започео је истраживање о том историјском сусрету ирских и српских бораца на Солунском фронту пре 106 година.

Поводом те битке, а у славу Ираца који су код Дојрана, прецизније код села Костурин, притекли у помоћ Србима, и данас стоји келтски крст на којем пише: "У знак сећања на војнике из Десете ирске дивизије који су пали на Галипољу, а дали животе у одбрани Србије".

- Искрено верујем да свако од нас носи одговорност према својим прецима, а ово је мој начин да се одужим прадеди и својим сународницима, јер до сада тај период ирска историографија није потпуно истражила - на готово савршеном српском језику, савладаном током студија славистике у Лондону, Џејсон нам објашњава како не дели мишљење већине својих вршњака да претерано загледање у прошлост замагљује видике будућности.

ЖРТВОВАЊЕ Ирски војници у бици код Дојрана, Фото Википедија

Седимо са Џејсоном у канцеларији директора Архива Војводине др Небојше Кузмановића, чији је плодан рад на претраживању и обелодањивању значајних докумената из готово девет километара дуге архивске грађе у овој установи одјекнуо широко у региону, Израелу па и у Риму. Џејсон је путем студентске размене у вечном граду провео годину дана на Филозофском факултету, на одсеку историје. Познанство са Татјаном Гарчевић, саветником у нашој амбасади, као и њена препорука, пресудно су утицали да млади Ирац своје истраживање започне у Новом Саду.

- Наш архив има богату грађу из Првог светског рата, мада је у овом тренутку тешко рећи колико имамо докумената у вези са битком код Дојрана. Моји сарадници Љиљана Бубњевић, Кристијан Обшуст и ја, помоћи ћемо Џејсону да обави истраживање у нашем архиву. Доцније ћемо га препоручити колегама у Војном архиву у Београду и другим градовима Србије - вели директор Кузмановић и најављује спремност Архива Војводине да Џејсонов истраживачки рад штампа на српском и енглеском језику.

Џејсон се нада да ће све архиве успети да обиђе у наредних неколико месеци. Не може да се ослони ни на чију стипендију, издржаваће се сам радећи на интернету. Ако истраживање буде трајало и дуже, неће одустати од своје намере да приреди "омаж прадеди и његовим саборцима".

ПРЕДАЊЕ Прадеда Мајкл Мекарти и његова супруга Кармен Кенеди , Фото Приватна архива

А како је дошло до историјског ратног сусрета ирских и српских бораца? На Солунски фронт Ирци су у саставу британских империјалних трупа стигли децембра 1914. Били су у летњим униформама јер су претходно претрпели велики губитак код Галипоља где је од 10.000 бораца 10. ирске дивизије погинула петина. Њихове преживеле саборце то није спречило да притекну у помоћ Србима, да им чувају одступницу.

И пре него што су Бугари напали, око хиљаду Ираца добило је промрзлине. Како је током бугарских напада погинуло више од 1.800 француских војника који су такође чували одступницу Србима, даљи отпор био је узалудан. Наређено је француско-ирско повлачење.

Бугари су славили победу, али су Срби успели да се домогну обале. У бици код Дојрана погинуло је око 1.300 ирских војника.

Џејсонов прадеда Мајкл је преживео и вратио се у Даблин. Имао је седморо деце, али никада породици и потомцима није причао о тим догађајима. Само једном, возећи се бродом по Босфору, рекао је да одатле носи упечатљиве успомене. И то је било све.

ТРАГАЊЕ Џејсон Мекарти и др Небојша Кузмановић, Фото Н. Карлић

Преминуо је крајем седамдесетих прошлог века.

- У нашем породичном дому у Даблину, на почасном месту чувамо његове две медаље којим га је Влада Британије одликовала за ратне заслуге, као и нешто муниције. Донео ју је као сувенир из рата. Ниједан будући Мекарти не би требало да заборави да је његов предак био у Првом светском рату на правој страни, у борби правде против зла - прича нам Џејсон, док на столу испред њега стоји његова бележница од које се не одваја. На корицама је мапа целе Србије, са Косметом.

ПОШТОВАЊЕ Џејсон Мекарти испред Грачанице, Фото Приватна архива

Осим што течно говори српски, Џејсон савршено пише ћириличким писмом. У Риму је упознао једног Новосађанина који му је у међувремену постао најбољи друг. Он му је једном приликом казао да му је досадило да разговарају стално на енглеском и предложио да научи српски. Џејсон је научио. Од тада, био је више пута у Новом Саду. Ту је упознао и девојку. Она је пореклом из Пећи, што је Џејсона подстакло да отпутује и на Космет.

Временом је, вели овај младић, увидео да је његова породична историја ближа Србији него што је могао и да претпостави.

- Српски народ поседује велику емотивну амплитуду, бурно проживљава и срећу и тугу.

Ирски народ је пропатио кроз векове, српски народ је такође много тога лошег доживео, али жеља за опстанком је увек била јача. Зато ја Србе и Ирце доживљавам као две стране једне медаље - закључује Џејсон Мекарти на крају исповести за "Новости".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације