ГРАДИТЕЉЕ МЕТРОА ЧЕКАЈУ ПОДЗЕМНЕ ТАЈНЕ: Скривена заоставштина често је знала да изненади оне који су копањем задирали испод Београда (ФОТО)

Зоран Николић

28. 02. 2021. у 16:33

ШТА ли све очекује будуће градитеље београдског метроа? Није искључено да ће у том послу бити изненађења, јер српски главни град има бескрајно бурну историју, током које су слојеви које су остављале претходне цивилизације остали дубоко под земљом.

ГРАДИТЕЉЕ МЕТРОА ЧЕКАЈУ ПОДЗЕМНЕ ТАЈНЕ: Скривена заоставштина често је знала да изненади оне који су копањем задирали испод Београда (ФОТО)

Фото Д. Миловановић

Неки од њих "умеју" нагло да "проговоре" и тако изненаде грађевинаре. Иако такви, историјски и археолошки слојеви најчешће нису дубоко испод површине, како ће инсталације метроа сигурно да буду постављене, ипак су у блиској прошлости старе, заборављене грађевине знале да привремено зауставе градитеље, изненађене неочекиваним открићем...

ВРАТИЋЕМО се тако у време када је откривен џиновски бунар током градње подземне железничке станице "Вуков споменик". Додуше, и раније се говорило, а штампа је о томе писала, како се у делу Рузвелтове улице куће необично слежу, а фасаде пуцају. Одговор се појавио када су открили колос од бунара, дубок 40, а широк од 2,5 до 3,5 метара. Овај подземни објекат сличан је Римском бунару на Београдској тврђави. Како се касније показало, и година изградње би могла да им буде слична, из доба аустријске владавине Београдом од 1717. до 1739. године.

Бунарски цилиндар досеже до најнижег перона подземне железничке станице, а стручњаци су га обележили вратима од плексигласа. Због изузетно јаке кондензације и влаге, на свака два до три метра постоје метални сигурносни прстенови. Горњи, улазни део некада је био поклопљен и остао је тајна после одласка Аустријанаца из града.

СВОЈЕВРЕМЕНО нам је др Марко Поповић причао о том бунару, јасно тврдећи да је грађевина потицала из 18. века:

- Опека којом је озидан је типично аустријска, умногоме подсећа на Римски бунар на Калемегдану, а на дну су археолози пронашли једно ђуле и казан који су били типично аустријски.

ПРОЈЕКАТ ГУГЛЕ И ГАЛА ИЗ 1883.

ДАВНЕ 1883. године двојица Београђана, Гугла и Гал тражили су одобрење да направе претечу београдског метроа. Ма како то необично звучало, још у то доба Београдској општини био је предложен веома аутентичан пројекат.

- Требало је да из Улице кнеза Михаила до стоваришта савског прокопају тунел којим би наместили подземну железницу за пренос еспапа (терета) и путника и спровели водовод - каже др Видоје Голубовић, један од аутора књиге "Београд испод Београда". - Тако је у Београду на помолу био један од првих светских метроа.

Непознати су разлози зашто су ова два човека, којима су остала забележена само презимена, одустали од ове идеје. Познато је само да им је Општина одобрила пројекат, али се не зна зашто није остварен.

Руку на срце, у то време су Лондон и Глазгов већ имали своје метрое, али није јасно зашто смо ми своју прилику пропустили.

Једино што је археолозима остало прилично нејасно зашто се бунар налазио на тако далекој периферији града, будући да је варош завршавала код потоње Стамбол капије, односно на простору испред данашњег Народног позоришта.

Први пут се на остатке овог бунара наишло при пробијању Врачарског тунела, од 1977. до 1981. године, али је током изградње подземне железничке станице, од 1989. до 1996. године, све било детаљно испитано.

ПОДЗЕМНИ објекти бројни су и у Карађорђевој улици, где постоји 15 лагума од Бранковог моста до Калемегдана, а Земун је препун оваквих, подземних грађевина.

Подсећамо, лагуми су вештачке пећине које су копане из два разлога. Први је био трговачки, јер су били најбоље место за чување робе којом су наши преци трговали, а други је био војни, јер су то неретко биле барутане или објекти који су имали неку другу војну намену.

Ти објекти су ископани па озидани у лесу, који је, како грађевинари кажу - најгора подлога. То је давно наталожени речни нанос, који је веома нестабилан. Тако да ће градитеље неког будућег метроа, очигледно, чекати бурни изазови.

ВЕРОВАТНО најатрактивнији подземни простор испод Београда су Ташмајданске пећине, али оне, објективно, не би могле да буду препрека градитељима. Налазе се у централном делу града, испод Ташмајданског парка. Њихов потенцијал је огроман у туристичком смислу, јер су још Римљани одатле вадили камен, свака цивилизација настањена у Београду вадила је камен или шалитру са тог подземног простора, а немачке окупационе власти су ту направиле поздемно војно склониште.

ТЕЛА БРАНИТЕЉА ИСПОД ПОДВОЖЊАКА

ПОДВОЖЊАК који води ка Дорћолу и дунавској обали, на крају Улице Тадеуша Кошћушка направљен је 1934. године. Ту грађевину извела је француска фирма "Батињол", али грађевина је остала под тешком сенком онога на шта су градитељи налетели. Наиме, тада је откопано и 40 скелета наших бранитеља из Првог светског рата који су бранили Београд 1915. године.

Та гробница је случајно пронађена, јер су Аустроугари немарно затрпавали наше жртве у дубоке кратере које су претходно направили пројектили њихових хаубица. Остаје питање колико оваквих, непознатих гробница постоји испод града.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили