ГЛАД И БЕДА ЗА БРАЗИЛ ГОРИ ОД ВИРУСА: Др Александар Јовановић, професор славистике, о ситуацији због ковида 19 у земљи фудбала и самбе

Марко Лопушина

14. 02. 2021. у 10:51

КОРОНА и даље дивља по Бразилу. Средином недеље у овој земљи са 210 милиона житеља, број умрлих се попео на 234.000. У таквој ситуацији један од малобројних Срба, професор Александар Јовановић из Сао Паула, са породицом живи у неизвесности.

ГЛАД И БЕДА ЗА БРАЗИЛ ГОРИ ОД ВИРУСА: Др Александар Јовановић, професор славистике, о ситуацији због ковида 19 у земљи фудбала и самбе

Др Јовановић са супругом Маријом Луизом / Фото Приватна архива

- Гадно јесте. Бразил данас изгледа као воз који јури 300 километара на сат без машиновође. Ми Јовановићи, супруга Марија Луиза и четири ћерке, наши зетови и унуци, хвала Богу, здрави смо. Сви радимо и надамо се избављењу од пандемије. У Бразилу, међутим, нико не зна како ће се ова епидемија развијати, а поготово како ће се завршити - истиче у разговору за "Новости" др Јовановић, познати српски активиста и професор Universidade de Sao Paulo.

Највише болесних и преминулих Бразилаца, чак 56.000, има управо у држави и граду Сао Пауло. Сахрањују се групно у плитким гробницама. Људи у овој земљи, међутим, више не маре само за опасност од вируса корона, јер им је нормалан живот опаснији од тог "другог". Бразилом се шире беда и глад.

Живот у овој земљи, према речима проф. Александра, тежак је али подношљив:

- Од почетка пандемије милион људи у Бразилу остало је без посла. Тако се осим заразе вирусом корона и смрти, Бразилом шири и сиромаштво. Срећом за нас у породици, снабдевање намирницама и другим потрепштинама још није проблематично. Артикли и храна се могу наручити телефоном, али дословно све што се донесе, мора накнадно да се дезинфикује.

Претила је опасност и да Бразил као трећа земља у свету по броју заражених и умрлих буде потпуно изолован, јер су неке европске земље већ обуставиле авионске летове.

- Вакцина има, британских и кинеских. Био је ово последњи тренутак да је нађен лек. Моја породица и ја смо од марта прошле године у кућној изолацији. Радимо од куће, јер је кретање по Сао Паулу ограничено, не само због пандемије, већ и због политичке напетости. Када ћемо бити вакцинисани, не зна се - каже др Јовановић.

Овај слависта, који је рођен 1950. године у Суботици, у Бразил је са родитељима дошао још док је био мало дете, а овде је дипломирао и докторирао. Његова породица је данас најбројнија у српској колонији, која је настала у овој земљи давне 1924. године.

- Мој покојни отац Јован Јовановић је побегао из нацистичког логора у Немачкој и вратио се у Војводину. Отишао је у партизане, а кад је дошло ослобођење оженио се Јелисаветом и живео у Суботици. Напустили су тадашњу Југославију и кренули у бели свет. И мене су повели са собом - прича нам др Јовановић.

У читавом Бразилу живи само 400 Срба са нашим држављанством и српским пасошем. Од почетка пандемије, око 100 наших држављана је било у Бразилу на пропутовању ка Боливији и Еквадору. Њих је Амбасада Републике Србије успешно вратила кући. Професор Јовановић пре тога имао је неочекиване техничке проблеме у нашој амбасади.

- Тражио сам српски пасош и српско држављанство, али су ми службеници амбасаде рекли да пасош не могу да добијем у Бразилу, јер немају машину за штампање ових путних исправа. Чекао сам да 2019. посетим Србију и да уз помоћ београдских пријатеља извадим српски пасош. Због тог пасоша сам веома поносан и радо га показујем зетовима, које када се два пута годишње као породица окупимо, учим српски и нашим славским обичајима - задовољан је Јовановић.

Професор је веома поносан на све што су овде постигле његове четири ћерке и зетови, а и његова супруга Марија Луиза је професор страних језика:

- Ћерка Милена докторирала је политичке науке у Паризу, а Тамара је магистрирала историју уметности. Људмила је дипломирала туризам и бави се управљањем тзв. корпоративним догађајима. Даринка је дипломирала јавно мњење, а бави са антиквитетима. Студентима предајем руски, српски и остале словенске језике. И преводим за Бразилце српска капитална књижевна дела на португалски.

Између осталих, досад је на португалски превео дела Милорада Павића, Иве Андрића, Данила Киша, Миодрага Павловића и Васка Попе. Приредио је две антологије југословенских песника и српских писаца. И сада, док је у кућној изолацији, ради нове преводе:

Др Јовановић са супругом Маријом Луизом / Фото Приватна архива

- Припремам превод Андрићеве "Травничке хронике" и књигу Меше Селимовића. Мој издавач се колеба, јер сматра да ће ова књига бити превише оптерећена фуснотама, које појашњавају историјску позадину збивања пре више векова. Бразилци, наиме, слабо познају европску и српску историју и треба им у романима дати објашњење ко је ко и шта је шта - каже нам наш саговорник.

Др Александар Јовановић је члан Удружења књижевника Србије, сарађује са Београдским и Новосадским универзитетом, активан је у исељеничким организацијама, у клубу "Сајуг" у Сао Паулу. И припрема са, за нову посету родном Банату и Србији.

СРПСКА ЦРКВА

СРБИ у Бразилу имају мисионарску парохију Св. Петра и Павла у Сао Паулу. Још 2012. године договорено је да се на новом плацу у Бело Жердиму подигне прва српска црква посвећена Преображењу Господњем.

ЈА САМ ЛАЛА

- МОЈА породица је интернационално друштво. Жена ми је пореклом Италијанка. Миленин дечко је Француз. Тамарин муж је Италијан. Људмилин муж је Бразилац, а Даринкин супруг је потомак Мађара и Шпанаца. Једини чисти Србин и Лала сам ја - каже Александар Јовановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)