НАСЛЕДНИЦИ ЛУЈА ДАГЕРА КРАЈ МОРАВЕ: Први фотографи у Трстенику почели да раде недуго после револуционарног открића у Паризу

САДА већ давног јануара, 1839. године Франсоа Араго је у Паризу уваженим члановима Академије наука представио револуционарну "дагеротипију", слике на плочи од посребреног бакра.

Фото Музејска збирка

Њен изумитељ Луј Дагер, сарадник Арагов, трајно је тиме изменио начин на који људи чувају своје успомене. И, већ 1840. године Димитрије Новаковић у Београду израђује прву српску дагеротипију.

У Србију од 1850. године пристижу први путујући фотографи. Прве фото-радње у Трстенику се отварају половином 20. века, али је историја фотографије крај Западне Мораве значајно дужа. "Новости" доносе и најстарију датовану фотографију из 1896. године, на којој су, како се наводи - "Драг. Ч. Поповић, Милан Аранђеловић, Сава Јанићијевић".

- Са сигурношћу се може идентификовати Драгутин Ч. Поповић, рођен у Трстенику 1868. године, који је био писар Велике школе у Београду - открива нам историчарка Јелена Вукчевић, која брине о Музејској збирци Народног универзитета.

- У фототеци имамо и фотографију Аћима Чумића, правника и политичара, професора Велике школе и председника београдске општине, и то када је 1877. године посетио Беч и Бад Ишл, омиљено летовалиште хабзбуршке царске породице. Знамо поуздано да су прве фотографије Трстеничани израђивали у већим градовима, али зна се и да смо имали путујуће фотографе који су се код нас задржавали.

ИСТОРИЈА Ослободиоци Трстеника у Првом светском рату, 4. октобра 1918. (аутор фотографије није познат), Фото Музејска збирка

ЗАХВАЉУЈУЋИ најстаријим уметницима са камером, сачуван је призор власника првих аутомобила у овом крају, испред хотела "Топаловић", 1925. године. Аутор те фотографије је извесни Поликарп Георгијевић, који је имао радњу у Љубостињској улици. Време је преживела и фотографија ослободилаца Трстеника у Првом светском рату, настала 4. октобра 1918. Аутор фотографије није познат, али је на њој извесно Живојин Дикић, коњички поручник 3. ескадрона, 3. коњичког пука, који је као извиђач први ушао у Трстеник.

СЕЋАЊЕ Аћим Чумић, снимљен 1877., Фото Музејска збирка

- Први стални фото-студио на територији општине био је почетком 20. века у Врњачкој Бањи, која је припадала Трстенику - напомиње наша саговорница.

- У питању је био фото-студио "Крчмаревић", држао га је Милан Крчмаревић (1876-1940), пореклом Чех, који је учио занат у Београду и у Бечу.

Осим грађанских портрета израђивао је и разгледнице Врњачке Бање, Жиче, Љубостиње. Учесник је Првог светског рата, носилац Албанске споменица, фотографисао је и те догађаје.

Данас је у Музејској збирци пет његових фотографија. И студио "Надашић" радио је у истом периоду у Врњачкој Бањи, власник је био Ранислав Надашић (1900-1937), школовао се за израду фотографије у Музеју града Скопља.

МЕЂУ најславнијим фотографима у самом Трстенику је Драгомир Драги Петровић (1904-1988), судски тумач немачког језика, виолиниста, трговац, хоровођа, сокол, певач, путник, песник, ловац. Завршио је Трговачку академију. Каријеру угледног трговца заменио је фотографском после Другог светског рата, а свестран и школован, стекао је и мајсторско звање 1951. године. Његова фото-радња била је отворена све до 1982.

ТРАДИЦИЈА Испред фото-студија "Пешић", Фото Музејска збирка

- Најдуже и најактивнија фото-радња, поред Петровићеве, била је у власништву породице Пешић, која и данас ради - предочава нам Јелена Вукчевић. - Прве фотографије у породици Пешић сусрећемо још почетком 20. века. Милисав Пешић (1913-1981), пореклом из Лебана, занат је учио код фотографа Штајна на Дорћолу, а атеље је имао у Београду, а потом и у Трстенику и у Врњачкој Бањи. После рата и заробљеништва у логору вратио се у Чачак где је наставио да се бави фотографским занатом.

УСПОМЕНА Драгомир Драги Петровић, један од најславнијих фотографа у Трстенику, са сестром, Врњачка Бања, 1934., Фото Музејска збирка

Боривоје Пешић, брат по мајци Милисава, фотографске вештине савладао је у атељеу Воје Букумировића у Београду, фотографисао је у Чачку и у Краљеву, да би у Трстенику отворио студио. Његов син Драган Пешић (1947-2006) бавио се уметничком фотографијом, био је добитник бројних награда, члан УЛПУДУС-а и УЛУС-а, доцент фотографије на Универзитету.

Иза њега је остао значајан број изложби. Од Пешића је и Миодраг (1949-2011), који је до 1995. године држао фото-радњу, а Бранислав Пешић (46), Миодрагов син, данас наставља породичну традицију.

ПРЕСТИЖ Власници првих аутомобила, испред хотела "Топаловић", 1925.  (аутор је Поликарп Георгијевић, власник радње у Љубостињској улици), Фото Музејска збирка

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације