СИН НАЈВЕЋА РАДОСТ: Барбара Богдановић из Новог Сада, иако тешко болесна, постала мајка

Љ. П.

27. 01. 2021. у 13:00

СИН НАЈВЕЋА РАДОСТ: Барбара Богдановић из Новог Сада, иако тешко болесна, постала мајка

Фото Приватна архива

КАДА се неко од најранијег детињства суочи са тешком болешћу - спиналном мишићном атрофијом, као беба остане без оца, али успе да заврши основну школу, па гимназију, а до завршетка Правног факултета има само један испит, када нађе место под сунцем, и што је најважније, створи породицу, онда је прави херој.

Управо то се, с правом може рећи за Барбару Богдановић (29) из Новог Сада, која је из свих досадашњих животних битака, а није их било мало, излазила као победник, доказујући да никада не треба одустајати од својих снова и жеља.

- Није лако, али се трудим да се мој живот не разликује од оног који имају моји вршњаци, упркос томе што сам од десете године, када ми је дефинитивно установљена дијагноза спинална мишићна атрофија, у инвалидским колицима - каже нам Барбара, поносна мајка двомесечног, здравог и напредног Вука. - Он је сада центар мог и живота мог супруга Срђана.

ДИПЛОМА

БАРБАРА има много планова, а међу њима је да што пре добије диплому правника, а онда и посао, јер је њен супруг Срђан такође незапослен.

- Знам да потрага за послом неће бити лака због моје ситуације, али верујем да ће се наћи послодавац и пружити ми шансу да се докажем и на професионалном пољу - не губи наду Барбара.

Уз свесрдну помоћ лекара из новосадске Клинике за гинекологију и акушерство, Барбара и Срђан (31), одлучили су се за потомство и то им се остварило 25. новембра 2020. Дечак је на рођењу оцењен деветком!

- У Бетанији су ме упозорили да је трудноћа за мене велики ризик, али мој гинеколог др Владимир Кљајевић ми је пружио велику подршку, а и његове колеге интерниста Рада Тешић, др Ненад Ћетковић и анестезиолог др Бранислав Пујић. Сви они су били уз мене од првог дана трудноће до порођаја, и неизмерно сам им захвална - истиче наша саговорница.

СПОЈИО ИХ ФУДБАЛ, ПРЕКО ИНТЕРНЕТА

СРЂАНУ Вељковићу, Барбарином супругу, како каже, никада није сметало што је она у колицима. Млади брачни пар се упознао 2017. године и то преко интернета.

- Велики сам фан фудбала, посебно енглеске лиге, што сам на једном блогу коментарисала и Срђан се на то јавио - препричава нам Барбара како је све почело.

Фото Приватна архива

- После неког времена смо се и упознали, а онда и одлучили да заснујемо породицу.

Живот Барбару није мазио још од детињства у родном Вуковару, када је ратне 1991. као шестомесечна беба остала без оца Јовице који је погинуо на ратишту, а мајка Жељка без ослонца и подршке. Како ниједна несрећа не иде сама, убрзо је "дошла" и њена болест, боравак и испитивања у Институту за мајку и дете у Београду...

- Мајка и ја смо се бориле и кроз све то пролазиле саме како смо знале и умеле, мало је било подршке околине - присећа се Барбара. - У почетку ми је било тешко због тога, повлачила сам се у себе, али сам решила да се борим. То и данас чиним, имам више вере за све.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

Bilja

28.01.2021. 11:12

Meni je veći heroj njen muž koji je svesno odlučio da zasnuje porodicu sa njom. Svaka mu čast! Uprkos njenoj bolesti on je odlučio da zasnuje porodicu iako je svestan da će imati brigu i o ženi i odetetu. Ljubav je to! Svaka čast!

Majkic

28.01.2021. 22:22

Kada se cita tekst treba da se razume, ovde je poenta da i osobe sa invaliditetom mogu sasvim normalno da imaju svoje snove i da ih ostvaruju uz zdrave osobe,da ne budu diskriminisane u drustvu,da imaju zvanje i zasnuju porodicu! Danas na zalost, zdravi su sa vecim invaliditetom bez skole,porodice i neostvareni!!!