СВЕТИ САВА ЈЕ ВРАТИО ПРАВОСЛАВЦЕ У СВЕТУ ЗЕМЉУ: Откриће израелског научниа Давида Јакобија

СВЕТИ Сава је на првом путовању у Свету земљу 1229. наступио као представник свих православних народа и створио је услове за њихов поновни долазак у Свету земљу, из које су били прогнани, открио је израелски историчар проф. др Давид Јакоби (1928-2018) са Хебрејског универзитета у Јерусалиму.

Фото Приватна архива/ Б.Субашић

Сведочанства о Савиној великој мисији пронашао је у средњовековним документима из Акре, најважније луке крсташког Јерусалимског краљевства.

Међу њеним зидинама у време Савиног првог доласка није било православних манастира ни конака за поклонике. Папски крсташи су православце, као јеретике, прогнали ван града.

Први српски архиепископ, који је кренуо у ово ходочашће десет година после стицања аутокефалности српске цркве коју је ваљало учврстити, извео је немогуће и од латина откупио манастир Светог Ђорђа и зграде у краљевском кварту Катена, које су у крсташком катастру остале уписане под именом Манастир Светог Саве.

- Раније се претпостављало да је манастир био назван по Сави Освећеном, светитељу из 5. века, али досада непознати документи показују да је реч о Сави Немањићу, најмлађем сину српског владара Стефана Немање - закључио је др Јакоби.

- Његов могући циљ у Акри је била промоција ходочашћа у Свету земљу из свих православних земаља, да би се повећало православно присуство у латинском краљевству. То се могло постићи оснивањем православног манастира у Акри, који би пружао конаке, негу болесних и осталу логистичку подршку православним ходочасницима, слично услугама које су западњацима нудили бројни латински манастири широм града.

Миодраг Марковић, Фото Приватна архива

Све до пада Акре под исламску власт Савин манастир је био богат, велики и моћан православни центар, једини у градским зидинама. Открића др Јакобија, једног од најзначајнијих историчара средњовековног Медитерана у српској јавности би остало непозната, да није било истраживања проф. др Миодрага Марковића, дописног члана САНУ.

- Сава Немањић је највероватније био први православни поклоник који је стигао у Свету земљу после потписивања мировног уговора који су 18. фебруара 1229. склопили Ал Камил, египатски султан, и Фридрих Други, краљ Немачке и цар Светог римског царства - објашњава проф. др Марковић. - Тим уговором су Јерусалим и још нека места у Светој земљи враћени хришћанима после више од четрдесет година муслиманске власти. Сазнавши добре вести, Сава није оклевао да крене у посету ослобођеним светињама Палестине. Посета је трајала до почетка јула, а Сава се већ крајем тог месеца нашао у Нимфеју, летњој резиденцији византијског цара Јована Трећег Ватаца.

Давид Јакоби, Фото Приватна архива

Био је то почетак Савине "шатл-дипломатије". Из Никеје је отишао на Свету Гору и разговарао са члановима њене управе, Протата, а затим се упутио у Солун код епирског деспота и солунског цара Теодора Комнина Дуке. Само десетак дана касније био је у Србији  с краљем Радославом.

- Сви сусрети, обављени после ходочашћа, свакако су утицали на то да се вести о могућностима безбедног ходочашћа у Свету земљу рашире по православном свету, нарочито оном у југоисточној Европи и Малој Азији - указује проф.  Марковић.

Поклоњење Централна капела у Храму Христовог Васкрсења, Фото Приватна архива/Б. Субашић

- Нема сумње да су захваљујући томе подстакнута многа нова ходочашћа, нарочито у српским земљама.

Српским ходочасницима је посета славним палестинским светилиштима била значајно олакшана након што је Сава остварио тесне контакте с најважнијим представницима православне вере у Светој земљи.

Историја брдо Сион где се налазио српски манастир, Фото Приватна архива/ Б.Субашић

- Сигурно је да је Сава искористио своје путовање и за обављање дипломатских послова - каже проф. др Марковић. - Чинио је то и током самог ходочашћа, дружећи се с најважнијим представницима православне вере у Светој земљи - јерусалимским патријархом Атанасијем и игуманом Велике лавре Светог Саве Освећеног, Николом, као и са грузијским монасима из манастира Светог Крста у Јерусалиму. У тим сусретима свакако је упознао своје саговорнике са оснивањем Српске аутокефалне цркве и обезбедио њен помен, као и помен највиших представника српске државе и цркве у молитвама православних монаха Свете земље.

Акра крсташка лука где се искрцао Свети Сава, Фото Приватна архива

- У јерусалимском манастиру Светог Крста саградио је нове конаке. На брду Сиону, ван јерусалимских бедема, добио је од игумана Велике лавре Светог Саве Освећеног и јерусалимског патријарха Атанасија цркву Светог Јована Богослова, подигнуту на месту некадашњег северног параклиса базилике Светог Сиона, која је обележавала место славне Горнице, где се Христос састајао са апостолима.

Мапа цртеж академика Александра Дерока, Фото Приватна архива

Сава је цркву Светог Јована најпре обновио, а затим око ње формирао манастир. Нажалост, он је уништен већ у августу 1244. када су хварезмијански Турци разорили скоро све хришћанске грађевине у Јерусалиму и околини. У Савиној задужбини у Акри је већ 1286. године боравио монах Давид (жупан Димитрије), син Вукана Немањића. И четири и по века касније (1745), Србин Симеон Симоновић, архимандрит јерусалимски, који је касније постао митрополит Акре, у својој "Повести о светим местима" наводи како у Акри "имамо метох за пребивање оних који дођу". Ови подаци дају основ за тврдњу да је Сава Немањић био први творац "прихватилишта" за српске ходочаснике у Свету земљу.

Конаци манастир Светог крста где је Свети Сава био ктитор за смештај монаха, Фото Приватна архива/ Б. Субашић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације