СПОНЕ СРПСТВА И РУСИЈЕ СВЕТЕ: Они разоткривају многе непознанице о вишевековним везама двају народа

Милорад Бошњак

24. 01. 2021. у 11:52

РАЗОТКРИВАЈУ се непознанице о вишевековним спонама српског и руског народа, истраживачким пројектима које са сарадницима диљем Русије, Србије и дијаспоре оба народа ради Ксенија Радојичић, професорка руског језика у знаменитом Такову, код Горњег Милановца.

СПОНЕ СРПСТВА  И РУСИЈЕ СВЕТЕ: Они разоткривају многе непознанице о вишевековним везама двају народа

Фото Архива Ксеније Радојичић

Она је основала Удружење "Ксенија - руски језик" које успешно делује пет година. Та школа се побратимила са школом у руском граду Стародубу.

У трагању за сличностима Срба и Руса од памтивека до данас, најпре се прочуло Ксенијино истраживање култа Светог Саве у Русији, о чему је српска јавност дотад мало знала.

- Култ Светог Саве у Русији траје од времена његовог житија и - још јача. Руси, највернији православљу, зову га заштитник Српства и Русије свете! На Свету Гору отишао је са руским монахом, што је основа каснијих веза са Русијом - објашњава професорка Радојичић.

РЕВОЛУЦИЈЕ

- ОСИМ сличности, примећује професорка Радојичић, исте последице по оба народа имају Октобарска револуција и грађански рат у Србији 1941-1945.

- Ни ми ни Руси још нисмо помирили две зараћене братоубилачке стране!

УДРУЖЕЊЕ је одржавало предавања "Путевима Светог Саве у Русију", о доказима српских и руских веза у доба његовог житија и светосавског наслеђа, са Русијом.

- Оне почињу делом Светог Саве "Номоканон Законоправило", у нашем народу познатом као "Крмчија" а у руском "Кормчај". То дело је у 13. веку преко Бугарске донешено у Русију.

Постоје четири руска преписа "Крмчије". Култ Светог Саве у Русији развио се дотле да и Руси столећима до данас, иако немају крсне славе као ми Срби, славе Савиндан, али два дана раније него ми, 25. јануара! - наставља наша саговорница.

НЕМАРНОСТ ПРЕМА ЋИРИЛИЦИ

- У ОДНОСУ на руску ћирилицу, наша мора да се брани. Има ту судбине малих језика, али и наше немарности према свом језику. Око 90 одсто натписа у Србији су на латиници, често нетачно. Младе генерације се не уче да чувају свој језик, негују жаргон, што је можда логично за тај узраст, али не за јавне медије који употребом истог уништавају свој језик. На светском нивоу, српска дела одштампана латиницом често се индексирају као хрватска баштина. Руси имају годишњу акцију "Тотални диктат" за промоцију свог језика, у априлу се одржава на светском нивоу, у припреми учествују најпопуларнији писци. Он се пише у скоро сваком граду Русије, досад су учествовали Чачак, Београд, Александровац, Нови Сад и Бајина Башта - подсећа проф. Ксенија Радојичић.

У руски православни календар, Мјесецослов, уврштена су три српска светитеља: Симеон Мироточиви, Свети Сава и Арсеније Трећи. О везама светосавља и Руса сведочи и фреска на којој су приказани Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви у храму Архангелски сабор у Кремљу. Црква Светог Саве Српског у сибирској Кјахти, седам хиљада километара од Москве, саграђена је у 18. веку. За градњу задужен је био Србин гроф Сава Владиславич Рагузински, родом Херцеговац, саветник цара Петра Великог, оснивач руске тајне службе.

КУЛТ Фреска Светог Саве и цара Ивана Грозног у Русији, Фото Архива Ксеније Радојичић

ТРАГАЈУЋИ за сличностима народног, обичајног живота Срба и Руса, удружење указује на особености слављења различитих пригода.

БРАТИМЉЕНИ Школарци из Такова и руског Стародуба, Фото Архива Ксеније Радојичић

- Руси другачије испраћају и дочекују Велики пост. Традиција слична нашим Покладама, Белом недељом је њихова Масленица. Руси је обележавају масовније, организују концерте, вашаре, такмичења у величини и броју палачинки нарочитих за ту светковину, израђују од њих различите фигуре, бирају најоригиналнију фигуру... Код нас, трају маскирања везана за паганске обичаје "терања нечастивог". Иако имамо доста сличних, чак истих празника и обичаја, Детињци, Материце и Оци су врло карактеристични за нас - објашњава Ксенија.

ИСТОРИЈСКЕ ИНФО-ТАБЛЕ У ЧАЧКУ

УДРУЖЕЊЕ је аутор постављања оригиналних инфо-табли у Чачку, посвећених српским историјским личностима, који тамо имају "своје" улице. Табле су заједнички рад удружења, уметника из Краснодарске области у Русији и талентованих ученика Машинско-саобраћајне школе. Посвећене су цару Душану, жупану Страцимиру, кнезу Милошу, господар Јовану, војводи Степи, др Драгиши Мишовићу и др Јарославу Кужељу.

ОРИГИНАЛНО Инфо-табла са ликом и описом улоге цара Душана, Фото Архива Ксеније Радојичић

- Ученички радови били су изложени у Краснодару, на Кубанском државном универзитету, као део међународног ликовног форума "Различити светови". Циљ пројекта је јачање веза Чачка и других градова са Краснодаром, Дмитровском и Новоросијском. Табле су осликали руски уметници: Јелена Морозкина, Наталија Шмирдбескаја, Ирина Абрамова, Едуард Абажинов Светлана Банишкова, Владимир Струис и Оксана Батис из Валенсије, у Шпанији - вели Ксенија.

Чести гости на трибинама удружења су угледни професори, етнолози, студенти...

ИСТРАЖИВАЊА Проф. Ксенија Радојичић са "Крмчијом" Светог Саве, Фото М. Бошњак

- Наши студенти могу да бесплатно студирају на чак 600 универзитета у Русији, треба им само новац за пут и ништа више! Неће им нужно ни знање руског језика, нити ће их Руска Федерација условити да по завршетку студија остају тамо - најављује Ксенија.

СУСРЕТИ Српски и руски ђаци у Сочију, где су одржане Зимске олимпијске игре 2014., Фото Архива Ксеније Радојичић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)