РЕПЛИКА САРКОФАГА НА ВЕЧНОЈ КУЋИ РОЗЕНШИЛДА: На Успенско гробље у Новом Саду враћено обележје гроба руског царског официра Тевтонског реда

Здравко ГРУМИЋ

05. 01. 2021. у 13:11

ГРОБ генерал-лајтнанта Анатолија Николајевича Розеншилд фон Паулина (1860-1929), јунака Руско-јапанског рата и члана свите руског цара Николаја Другог, није више затрављен и без обележја.

РЕПЛИКА САРКОФАГА НА ВЕЧНОЈ КУЋИ РОЗЕНШИЛДА: На Успенско гробље у Новом Саду враћено обележје гроба руског царског официра Тевтонског реда

Реплика на Успенском гробљу / ФотоЗ. Грумић

Недавно је на његово вечно почивалиште на новосадском Успенском гробљу, постављена реплика саркофага, специфичног споменика од ружичастог терацо камена израђеног за тог аутентичног припадника Тевтонског витешког реда.

Оригинални надгробник, дело непознатог аутора, постављен је тридесетих година прошлог века, да би 1978. године, непосредно након смрти генералове кћерке Александре Анатолијне Розеншилд фон Паулин Сердјукове (1893-1978), био пренет на гробље у оближњој Будисави, где је сахрањена та руска племкиња.

- Овај споменик у необарокном стилу, по свом изгледу и симболици коју носи јединствен је не само на подручју Новог Сада већ и у Србији, јер представља варијанту саркофага, оних надгробних споменика који су подизани припадницима средњовековних витешких редова - објашњава, за "Новости", Ђорђе Србуловић, историчар у Градском заводу за заштиту споменика културе.

Генерал Розеншилд, подсећа Србуловић, припадао је по мушкој наследној линији витешком реду старогерманског племена Тевтонаца а његови преци се, према историјским архивима Шведске и Данске, могу пратити још од прве половине 16. века.

Генерал Анатолиј Розеншилд фон Паулин / Приватна архива

Рођен је у Белорусији, а после завршених високих војних школа цео свој живот посветио је војсци. За учешће у Руско-јапанском рату вишеструко је одликован, а због изузетних способности уврштен је у свиту цара Николаја. Учествовао је и у Првом светском рату, а та сведочења о ратним временима оставио је у својим мемоарима и многим другим списима.

Његова кћи Александра детињство је провела у Санкт Петербургу, где се школовала и на тамошњем Универзитету дипломирала 1916. године, на тему из књижевности.

Три године по избијању Октобарске револуције и грађанског рата, она са мајком и оцем, обома оболелим, 1920. француским бродом напушта Русију и преко Цариграда и Котора стиже у Нови Сад, где са многобројним другим руским избеглицама, "белим Русима", налазе уточиште. Оставила је значајан траг у културним и педагошким делатностима у међуратном периоду и после Другог светског рата, предавала је у новосадским гимназијама француски и руски језик, била преводилац и лектор Матице српске и истакнути сарадник многих литерарних и педагошких часописа.

Градски завод је пре пет година упутио образложени предлог да гробно место и надгробни споменик Александре Сердјукове буде утврђено за споменик културе, а одлука Владе Србије о томе очекује се идуће године.

ПЛОЧА

НА предњој, ужој страни саркофага је плоча од белог мермера, са уклесаним породичним племићким грбом Розеншилд фон Паулин, испод којег је уклесан тевтонски крст. Изнад њега је текст на руском језику са подацима о генералу Розеншилду.

Идентична плоча је и на реплици споменика, коју је израдила домаћа фирма "Гранит-Лијешће", уз стручни надзор Завода.

АЛЕКСАНДРА ПОДИГЛА САВИЦУ

АЛЕКСАНДРА се удала 1927. године за удовца Михајла Сердјукова, који је умро 1944. године. Нису имали деце па је она, после ослобођења земље, прихватила и одшколовала девојчицу Савицу Даничић из Будисаве, на чијим је рукама и преминула у својој 85. години. Сахрањена је на будисавском Православном гробљу, пошто је Успенско нешто раније уредбом било затворено за сахрањивања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)