ПРАЗНИК МИРИСАО НА ЧВАРКЕ И САРМЕ: Овако се СФРЈ обележавао 29. новембар (ФОТО)

Зоран Николић

29. 11. 2020. у 12:00

ПРАЗНИК МИРИСАО НА ЧВАРКЕ И САРМЕ: Овако се СФРЈ обележавао 29. новембар (ФОТО)

Фото архива

БИЛО је то некада давно, у једној земљи... Макар би тако могло да изгледа млађим читаоцима.

Као да га никада није било, празнични 29. новембар је данас потпуно заборављен, иако су га пола века многи здушно прослављали и искрено му се радовали.

Фото архива

Заборављена је, казаће данас многи, и држава чији је ово био празник - Југославија. Тога дана славио се Дан Републике, годишњица Другог заседања АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. у Јајцу, када је проглашено федерално уређење Југославије. Нерадни дани који су окруживали овај календарски датум спајани су у једну "употребљиву" целину за све "радне људе и грађане".

ТИТО Са његовим пионирима,Фото архива

 

Фото архива

Ђаци првог разреда основне школе постајали би пионири, и свечано су им додељиване пионирске мараме, као први знак пријема у свет одраслих. Полагали су тада пионирску заклетву, што је многима и дан-данас остало дубоко урезано у сећању.

Ко је хтео да ступи у брак бирао је овај датум, па су свадбе и весеља била уобичајени у ово доба године. Младенци су рачунали да нерадни дани обезбеђују велики број званица на слављу.

 НЕПРЕВАЗИЂЕНИ  "ФИЋА"

"ФИЋА национале" био је непревазиђено возило које је истовремено представљало и масовни напредак радничке класе у правцу "моторизације". Стандард многих Југословена досегнуо је могућност да возе "заставу 750", лиценцирано "Фијатово" возило, које је било симбол оног доба.

Фото архива

Незаобилазни део фолклора био је свињокољ, доба када су се многи житељи градова присећали свог сеоског порекла, па су одлазили код рођака како би напунили замрзиваче и оставе.

Фото архива

Свукуда се мешао мирис топљења чварака, спремани су месо, сланина, кобасице...

Пртљажници "фића", "стојадина" или "тристаћа" били су пуни, а само су сметови претили, јер су зиме још умеле да буду озбиљне и са много снега. На крају новембра први снегови су били редовна појава и умели су озбиљно да "покажу зубе".

ГАЗЕЛА

Специјални, историјски догађај у Београду требало је да се одигра 29. новембра 1970. године. Тада су отварани ауто-пут кроз Београд, мост Газела, Мостарска петља и Теразијски тунел.

Иако су грађевинци уложили максималан напор да сви радови буду окончани за Дан Републике, отварање је одржано тек 4. децембра. Дабоме, чину отварања присуствовао је и председник Републике Јосип Броз Тито.

Фото архива

 

Незаобилазан је био и кисели купус, а поносни домаћини су се хвалили како је њихов већ "доспео". Неколико недеља пре празника главице купуса су заузеле своје место у кацама.

"ГОША" И "МОСТОГРАДЊА"

НАЈВАЖНИЈИ извођачи на изградњи Газеле били су "Гоша" и "Мостоградња". Била су то велика и угледна предузећа оног доба, чији су стручњаци и радници уживали велики углед у целом свету. У то време је важила и анегдотска прича да "Мостоградња" одбија да гради мостове краће од сто метара, "јер им се не исплати да отварају градилиште за тако мали посао".

НЕИМАРИ Изградња Газеле, Фото архива

Славе се нису обележавале, а побожност није била по вољи комунистичкој идеологији која је владала. Тако је, уз првомајске празнике и новогодишња весеља, 29. новембар био идеалан за велика, породична окупљања.

"Борба"

РЕТКУ архиву догађаја који су обележили протекле деценије чува Фото--документација "Борба", а ми смо се послужили њиховом архивом. Стара грађа за историчаре, истраживаче и аналитичаре, право је благо које чува ова угледна институција.

Фото архива

Распадом СФРЈ престало се и са обележавањем Дана Републике у свим републикама некадашње заједничке државе. Званични празник остао је најдуже у Србији, односно тадашњој СРЈ - до 2002. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)