НЕЋУ ДА СЕ СЕЛИМ, А НЕМАМ НИ ГДЕ: Због налога да се исели из павиљона у Приштини, Лепосава Стојановић страхује да ће остати без ичега

Д. ЗЕЧЕВИЋ

28. 11. 2020. у 12:00

НЕЋУ ДА СЕ СЕЛИМ, А НЕМАМ НИ ГДЕ: Због налога да се исели из павиљона у  Приштини, Лепосава Стојановић страхује да ће остати без ичега

Лепосава Стојановић / Фото Д. Зечевић

ПУНИХ четрдесет и седам година живим овде. Немам где, нећу и не желим да одем из овог стана док нам не обезбеде сигуран смештај. Рекла сам нађите ми стан, јер ја вама дајем свој у којем сам живела безмало пола века.

Овако, за "Новости", говори Лепосава Стојановић (87), станарка такозваног Павиљона Е у Приштини, којој је као и станарима још 14 станова, наложено да се исели до 1. децембра. Према урбанистичком плану града на месту ове приземне, дугачке зграде смештене у строгом центру града, надомак Библиотеке, требало би да се изгради велики паркинг и пословни простор, због чега свим станарима прети исељење.

Иако руиниран и готово неуслован, овај павиљон и стан у њему, Лепосавин су дом. Забринута, последњих дана страхује да га не изгуби. И да у замену, практично не добије ништа.

- Овде живим од октобра 1973, у стану који је мени и покојном супругу, као и осталим станарима, доделио Студентски центар - објашњава бака Лепосава. - Дат нам је на трајно коришћење о чему поседујем сву документацију. Одавде немам где као ни четрнаест албанских породица. Договорили смо се да своје станове нећемо напустити по цену живота, док се за нас не пронађе трајно решење.

Забринутост и узнемиреност наше саговорнице деле и остали станари Павиљона Е испред којег је већ започето рашчишћавање терена. Неколико њих које смо затекли испред објекта, кажу да им је невоља заједничка.

- Сагласили смо се да не пристајемо на понуду коју су нам изнели представнции града, да сами пронађемо приватни смештај а да нам плаћају кирију наредних пет година - прича нам бака Лепосава. - Ако бисмо прихватили такву понуду изгубили бисмо своје станове какви год да су, а не добијамо ништа. Ја сам и стара, али остале комшије су млађе од мене, неки имају и децу, треба и о томе мислити.

Испричала нам је ова витална старица и да је све дописе у којима је обавештавана да се мора иселити због предстојећих радова добијала на албанском језику.

- Из Београда су ми послали адвоката који је поднео захтев да ми сву документацију достављају на српском језику јер албански не разумем. За своје се борити морам, а он ће да ми помогне - тврди бака Лепосава.

Испраћајући нас до једног од улаза Павиљона Е, наша саговорница нам показује околне радове који по свему указују да је њен дом већ припремљен за рушење. Иначе, околни простор код Павиљона и око градске Библиотеке налази се у самом центру Приштине, изнад главне градске улице, смештен између седишта Универзитета, Цркве Христа Спаса, нове катедрале и зграде Радио-телевизије Косова.

- У овој згради до 1999. живело је више Срба, а од те несрећне године само ја. Не смемо заборавити да је у Приштини некада живело 40.000 Срба, а сада нас је четрдесетак, углавном старих и немоћних - уплакана, дрхтавим гласом говори нам бака Лепосава. - Али, био би грех да кажем једну једину реч за моје комшије Албанце. Никада нисам имала проблема. Осим супруга преминули су ми и син и кћерка. Имам унучиће који ме свакодневно зову, али се ипак не усуђују да ме чешће обилазе. Једино ме редовно посећује Александар Чановић, студент, који је и сам расељено лице из Штимља. Он ми купује намирнице и лекове. n

ПОЖАР

У НОЋИ између четвртка и петка у једном стану Павиљона Е избио је пожар. Брзом интервенцијом ватрогасаца, пожар се није проширио на друге станове. Како смо сазнали од станара, они сумњају да је пожар подметнут како би их уплашио и убрзао њихово исељавање.

ЈЕВТИЋ: ЛОША ПОРУКА ЗА СРБЕ

ВЕЛИКУ забринутост због могућег принудног исељавања, према речима бака Лепосаве, одагнали су јој представници косовског Министарства за повратак који су их недавно обишли.

- Интензивно ћемо се ангажовати око изналажења решења за овај проблем - каже Далибор Јевтић, министар за повратак и заједнице у приштинској влади. - Сматрамо да је одговорност пре свега на општини Приштина која је морала раније да размишља о овом питању. Чим смо се упознали са проблемом одмах смо реаговали јер смо мишљења да би исељавање госпође Лепосаве било не само лоша порука за све Србе који живе у Приштини, већ и за оне који би желели да се врате.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)