КОЛЕ ДРИБЛА И У 68. ГОДИНИ: Драгиша Коснић из Међе код Житишта, иако у седмој деценији, још на терену исписује своју фудбалску причу

Б. ГРУЈИЋ

25. 11. 2020. у 13:58

КОЛЕ ДРИБЛА И У 68. ГОДИНИ: Драгиша Коснић из Међе код Житишта, иако у седмој деценији, још на терену исписује своју фудбалску причу

Драгиша Коснић / Фото Приватна архива

СВАКОГ викенда Драгиша Коле Коснић, у дресу са бројем осам игра утакмице за свој Фудбалски клуб Пролетер из Међе, и понос је свог родног села на самој граници са Румунијом. Али, није реч о младом, већ о фудбалеру који има пуних 67 година!

Можда није најстарији активни играч на свету и можда није за Гинисову књигу необичних рекорда, али на Балкану и у Србији, сигурно јесте. Прија му да викендом истрчи на терен, са истом страшћу за игром и надметањем као пре четири деценије када је у избору загребачких "Спортских новости", био најбоље оцењени десни халф Југославије.

Случајно или не, али наместило се, да баш ове године ФК Пролетер, прославља 100. рођендан, а Коснић планира да не пропусти јубилеј. Да у жуто-црном дресу заигра, на тој ревијалној, славској утакмици, вероватно против Партизана, клуба легендарног Момчила Моце Вукотића, пониклог баш у Међи.

- Играћу док ме слуша тело, а оног трена кад осетим напор, биће то крај - каже нам популарни Коле. - Још 1968. године, као голобради петнаестогодишњак дебитовао сам за први тим Пролетера, на утакмици у суседном Српском Итебеју - сећа се популарни Коле.

Поласком у гимназију, Драгиша је жуто-црни дрес међанског, заменио црвено--белим дресом Пролетера из Зрењанина. Заљубио се у атмосферу Карађорђевог парка и дух тима у којем је стекао играчку репутацију.

Коле (доле десно) у ФК Пролетер 1970. / Фото Приватна архива

- Занимљиво је да сам молио да ме приме у зрењанински клуб, а тренер Тоша Манојловић, шеретски ме пошаље у пионирски тим, мада сам већ у селу играо за сениоре - уз осмех прича Коле. - Тада ми је помогао земљак Жарко Денда, који је био у омладинском погону и погурао је ствар.

ОПРОШТАЈНИ МЕЧ СА УНУКОМ

ПЛАНИРАМ да играм до седамдесете. Велика жеља ми је да најмлађи унук, који сада има годину, стаса и изведе почетни ударац на тој опроштајној утакмици. Срећан сам и што ми је син био успешан фудбалер, а велика сатисфакција ми је што сам као тренер учествовао у развоју Дарка Ковачевића, Душка Тошића, Душана Михајловића, Зорана Бамбија Тошића - каже Коснић.

После каљења у зрењанинском Радничком и Борову, Драгиша Коснић преживео је трауму: тешку саобраћајку и погибију Вида Лазаревића, саиграча са којим је био у колима... Након опоравка од задобијених тешких повреда, наш саговорник се вратио у Пролетер и започео сјајну каријеру на позицији тадашњег десног халфа, сада задњег везног играча, са основним задатком да квари концепцију противникове игре.

У избору загребачких "Спортских новости" 1977/1978. године, био је најбоље оцењени десни халф Југославије, са просечном оценом 7,41, а у сећању ће му заувек остати утакмица из 1978. године, када је Пролетер у Сплиту, избацио славни Хајдук, са Шурјаком, Мужинићем, Жунгулом и осталим асовима, у шеснаестини финала Купа.

- Стадион је био пун, Хајдукови репрезентативци, после нашег вођства 2:0, молили су да их пустимо, изједначили су на 2:2, али је победа ипак припала нама, после пенала. Тренер Хајдука, чувени Томислав Ивић, није могао да пронађе речи хвале за моју игру, желео је да одмах дођем у Хајдук - прича Коснић.

Драгиша (доле десно) са саиграчима 2020. / Фото Приватна архива

Касније је био мета скаута Звезде, Партизана и Војводине, али је на утакмици против Рудара из Љубовије, после несмотреног старта Суада Црнкића, сломио ногу.

- Био је то отворени прелом обе кости, др Ковачевић ме је у болници у Зрењанину оперисао без анестезије, пет месеци сам носио гипс и још годину дана се опорављао - каже Коснић. - Успешно сам се вратио на фудбалски терен и одиграо још 100 утакмица за Пролетер. Потом сам се вратио у Међу и посветио тренерском позиву, још активно играјући за матични клуб.

СА ИГРАЧИМА НА СУДУ ЗБОГ БАНДЕРА

ИМАЛИ смо терен, али не и стативе, па се неко досетио да употребимо старе дрвене бандере за струју и од њих направимо стативе. Убрзо је стигла тужба Електродистрибуције. Ми фудбалери заједно одемо на суд и признамо шта смо урадили. Судија се насмејао и ослободио нас кривице - у даху нам је испричао.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)