ВАДИО ЗУБЕ - БЕЗ АНЕСТЕЗИЈЕ! Самоуки зубар Душан Ђедовић (95) из села Горње Црквице, бавио се разним занимањима, лично направио клешта

Велиша Кадић

22. 11. 2020. у 17:14

ВАДИО ЗУБЕ - БЕЗ АНЕСТЕЗИЈЕ! Самоуки зубар Душан Ђедовић (95) из села Горње Црквице, бавио се разним занимањима, лично направио клешта

Душан Ђедовић са супругом Радојком / Фото Жељко Шапурић

ИАКО није изучио велике школе, поготово не стоматолошке, Душан Ђедовић (95), који успешно гази десету деценију живота, годинама је био једини зубар у селу Горње Црквице, у опутно-бањском крају, граничном појасу Црне Горе и Херцеговине.

Виспрени дека вадио је "у своје време" без грешке зубе комшијама, пријатељима, родбини реквизитима - клештима које је лично правио за ту врсту посла. Без анестезије "падали" су кутњаци, очњаци, секутићи и нико се никада није пожалио на самоуког зубара!

Као зубар прочуо се Душан почетком ратних деведесетих, када су борци са херцеговачког и дубровачког ратишта долазили код њега због зубобоље.

- Било је дана када је овде долазило и по тридесет бораца да им вадим зуб. А ја им наспем кап ракије на зуб, капљицу на клешта и кренем на посао. Зуб сам извадио и партизанском команданту Владу Шегрту и није ми се пожалио. Добар глас се далеко чуо па су овде долазили и други са разних страна, знани и незнани, и никада нико није имао последице због тога. Имам лаку руку, никада ми није задрхтала, али и добра клешта, па сам људима лако мицао муку. Било је у почетку неверице код појединаца, али како је време одмицало све сам се више истицао као прави стоматолог. Дешавало се да ми човек закуца на врата у глуво доба ноћи запомажући да му извадим зуб. И шта ћу, узмем клешта и обавим посао. Никада се није десило да извадим здрав зуб - прича, за "Новости", Ђедовић.

НАЖАЛОСТ, године притискају све више јунака наше приче, па је муштерија готово и нестало.

- Пре пет или шест година последњи пут сам извадио зуб, и од тада више то не чиним. Клешта сам окачио о клин и она данас сведоче о једном времену када сам био млађи и када сам могао да радим посао који ми је Бог даривао - додаје Ђедовић.

Нису само мештани овог лепог краја у Душану видели спасиоца када би их притиснула зубобоља. Он је био мајстор за све послове. Исковати алат, покрити кућу или шталу, накалемити воће, само су неки од послова које су вредне руке радиле. За сеоске девојке правио је чешљеве и шналице како би украшавале своју лепоту.

Фото Жељко Шапурић

НИКАДА из села одлазио није, нити је то желео иако је било прилике. Са супругом Радојком, која је од Спасојевића из села Ријечани, изродио је петоро деце. Нажалост, ниједно од њих није наследило занатско мајсторство којим је пленио њихов отац.

Иако је Душан био најбољи ђак у школи у Доњим Црквицама, живот му није дозволио да настави даље школовање, па је завршио само четири разреда основне школе. Рано је остао без оца, а мајка остала са њих - седморо деце.

- Отац је правио шпорете на дрва, а ја као дете гледао како он то ради. Касније сам то и сам радио. У животу сам направио двеста таквих шпорета, и то све ручно. Сам сам ковао разни алат, а у мојој радионици сковане су и маказе за резање лима до пола центиметра, које су и данас употребљиве. Бавио сам се и покривањем објеката, и мислим да сам одавде, преко села Кленак па до Гацка, више од 45 објеката прекрио лимом. Тврдим да сам био међу најбољим мајсторима у бившој Југославији - прича Ђедовић.

СКЛАДНИ БРАК 60 ГОДИНА

ДУШАН Ђедовић ће крајем новембра прославити 60 година брака са супругом Радојком. Кажу да се никада у њиховој кући није могла чути тешка реч или увреда. Свађе нису становале под кровом Ђедовића.

- Од великог посла нисмо имали кад да се свађамо - кажу у шали времешни Ђедовићи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)