СИЈА САМО МУСКАТ КРОКАН: Дворац грофа Рохонција на Бисерном острву надомак Бечеја запуштен

ТОПЛА јулска равничарска ноћ. Тмина и тишина оковали су непрегледне винограде а месец се огледао у "мртвој" Тиси.

Фото Ј. Лемајић

Једина светлост, загасита и опора, долазила је из дворца грофа Рохонција, "укотвљеном" између чокота и остатака тек пожњелог жита. Гроф Гедеон Гида Рохонци (1852-1929) и гроф Арпад Миклош, зору су дочекивали играјући покер. Страствено као и увек, а карта је овога пута била на страни госта.

- Новој врсти мерлоа у мом винограду клањаће се и краљеви - пецкао је гроф Миклош свог домаћина.

- Не будем ли догодине имао још квалитетнију сорту и боље вино, слободно бирај два моја најбоља вранца - одговорио је гроф Рохонци.

Штета Препуштено зубу времена, Фото Ј. Лемајић

А како је реч тада имала тежину, гроф Рохонци се врло брзо запутио у северну Африку, одакле доноси мускат крокан, сорту белог, нежно миришљавог грожђа. Огледало мртве Тисе учинило је да поднебље има сунчане периоде који трају најдуже у целом региону, банатска земља се показала идеалним местом за алжирску лозу и већ следеће јесени у бурад је исцеђено несвакидашње вино. Грофу Рохонцију тако остадоше коњи врани, а нама вино и грожђе које успева једино на месту где га је овај велепоседник први пут посадио - на Бисерном острву надомак Новог Бечеја.

Да може да проговори, ову причу би најбоље испричао каштел грофа Рохонција, који и данас стоји на Бисерном острву и пркоси зубу времена. Испричао би каштел, изграђен крајем 19. века на Бисерном острву, названом по посебној врсти диње које је гроф Рохонци узгајао и које су у ноћи сијале као расуте ниске бисера, и како је једне ноћи пуком срећом наставио да носи име страственог коцкара и боема.

- Када се све сабере, дужан сам отприлике колико вреде овај каштел и моје имање. Али пре него што дуг наплатите, предлажем опкладу: ако са даљине од пушкомета погодим јабуку на глави моје жене, дуг се поништава, ако промашим, сви одмах излазимо напоље и све остаје ваше - рекао је гроф противницима за карташким столом, који су га гледали с подсмехом и већ у себи делили земљу на Бисерном острву.

Гроф Гедеон Гида Рохонци (1852-1929), Фото Ј. Лемајић

Уверени у грофов дебакл, врсни карташи су прихватили опкладу и грофица Флора Лоњаи је, не питајући о чему је реч, мирно стала пред пушчану цев свог мужа. Није задрхтала, а то се није десило ни руци грофа Рохонција. Јабука је, наравно, погођена. Каштел је тако остао у власништву породице Рохонци, али је добио нову домаћицу. Грофица Флора није грофу опростила коцку са њеним животом, те га је напустила, а он се брзо, 1893. оженио Етелком, која ће му у вођењу каштела, али и целог имања на Бисерном острву, бити десна рука.

Заједно су бринули о 650 јутара земље, 120 сорти грожђа које се простирало на 150 јутара, десет јутара на којима је било 20 сорти бресака, исто толико земље било је намењено за вишње, трешње, крушке и јабуке, 40 јутара рибњака и 25 јутара за диње сорте "тиски бисер", по којима је острво и добило име. На свом имању узгајали су и пунокрвне коње. Ергела је бројала око стотину коња од којих су неки постизали изванредне резултате на тркама широм Угарске и у иностранству.

Каштел је и данас неми сведок све те моћи. Дворац је полуукопан, на косом терену, те му је главна фасада једноспратна, а са задње стране се прилази директно спрату преко терасе на постаменту, док је испод приземље у виду сутерена.

- Главна фасада се састоји из плитког централног ризалита, оивиченог вертикално поређаним рељефним квадерима, који су и на осталим ивицама фасада. Кордонски венац одваја приземље и спрат. На фасади су у дубоком рељефу изведени на бочним платнима флорални и вегетабилни мотиви, а у централном ризалиту две главе коња и грб породице, којег више нема јер је после Другог светског рата замењен петокраком - објашњава Немања Карапанџић, кустос историчар Градског музеја у Бечеју.

Посебно место имао је огроман вински подрум, где је у дрвену бурад могло да стане 25, а у стаклену 12 вагона вина.

- Целокупни репертоар украса на фасадама симболично представља раскош и изобиље имања и породице тога времена - додаје Карапанџић. - У кругу имања смештен је објекат за прераду грожђа и производњу вина, тзв. винарија. Породица грофа Рохонција доживела је судбину многих других племићких породица. Од 1919. наследици грофа живе у Мађарској, а после Другог светског рата имање је национализовано и припало пољопривредном добру.

ОПКЛАДА Гроф је донео из северне Африке сорту белог, миришљавог грожђа, Фото Ј. Лемајић

- Дворац се налази на подручју општине Нови Бечеј, а 11. марта 1995. године је проглашен за културно добро од значаја. Данас припада потомцима Рохонција. У лошем је стању, девастиран, и захтева хитну интервенцију надлежних институција, како би био спасен од заборава - поручује наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације