ХЕРОЈСКИ ДЕСАНТ ВОДНИКА НА СПЛИТСКУ РИВУ: Бојан Перовић са 19 година, деведесетих био један од најмлађих јунака морнарице

БОЈАН Перовић средњу морнаричку завршио је 1990, а у рату се нашао већ априла наредне године. На десантни чамац укрцао се у Шибенику да би ратовање почео у Сплиту, одмах пошто је за Ђурђевдан испред команде Војне поморске области (ВПО) убијен војник Сашко Гешевски.

Бојан Перовић, "шумадијски морнар" / Фото лична архива

Команда се нашла у блокади, морнарицу су редом напуштали Хрвати, Словенци...а највећа лука тадашње ЈНА "Лора" била је блокирана. Флота ударних бродова претходно је испловила, било је потребно одржавати везу са блокираним снагама у луци и ВПО.

Ту почиње ратна сага Бојана Перовића и посаде десантно-јуришног чамца ДЈЧ-632 чију су посаду чинили - командир чамца Влатко Георгијев (22) из Штипа, најстарији у посади, Миодраг Петровић из Доњег Милановца, Новица Стојановић из Врања, Живан Јовановић Жика из Шапца, Михрет Хусић из Завидовића и браћа близанци Марјан и Иво Луцић из Оџака.

У најтежим искушењима, под куршумима снајпера и топова хрватских бојовника нису издали један другог. Јула 1992. са Виса су се од првобитне посаде чамца у Црну Гору повукли водници Георгијев, Петровић, који се активира у војсци и јунак наше приче Бојан Перовић.

Влатко Георгијев и Бојан Перовић (лево) / Фото лична архива

- Први ватрени окршај био је у Каштелима за складиште горива у месту Свети Кајо, које су претходно заузели Хрвати, а ми смо добили задатак да га вратимо. На брод се укрцало 20 војника са једним подофициром, а са њима и капетан фрегате Данило Зјачић. Није требало да учествује у акцији али није хтео да нас пусти. Отворили Хрвати тада жестоку ватру док смо се приближавали поседнутом складишту. Одговорили смо са топовима 20 мм (за једним топом водник Бојан Перовић, а за другим војник Живан Јовановић). Жикин топ је у размени ватре заказао, а Зјачић пришао да га откочи. Снајперски метак који је стигао са копна окрзнуо је водника Влатка, а Зјачићу је разнео бутну артерију. Није јаукнуо, само је питао "шта то би".

Млади морнари су у јуришу повратили складиште. Затим су га дигли у ваздух. Торпедни чамац је дошао по рањеника, али не и Хитна помоћ из Сплита. Зјачић је сахрањен на Сплитском гробљу. Новине су тада писале да су током сахране "окупљени грађани на гробљу пљували на поворку".

Сећа се Бојан да је практично од септембра 1991. свака комуникација са "Лором" и командом ВПО била прекинута. Прича и како су старешине и официри по бродовима на отвореном мору гледали на ТВ како највиши тадашњи званичници света Цимерман, Иглбергер, Де Микелис, Ван ден Брук, долазе у команду морнарице у Сплиту у покушају да "нађу решење" и како постаје све горе за људе који нису дезертирали из ЈНА. ОЕБС, Туђман и Команда РМ преговарали су практично до јануара 1992, а за то време

ДЈЧ-632 пловио је као брод за везу између окружених снага РМ, бродова РМ на мору и Команде измештене на Вис.

- Не знам шта смо тада имали у глави, али пошто смо добили наређење да се "десантирамо" на риву и из команде ВПО донесемо "нешто важно", нико од нас није ни помислио на страх. Знали смо да је зграда ВПО опкољена, али смо ишли на изнанађење. Пристали смо на риви, а њихови полицајци су нас бело гледали док су се ови из ЗНГ узмували - сећа се Перовић, данас заставник ВЈ. - Истрчао сам са брода до уласка у Команду где ми је капетан бојног брода предао писмо речима: "Само адмиралу Кандићу на руке". Трком сам ускочио у ДЈЧ... Хрвати нису метак опалили, а после смо сазнали да је због тога било проблема у њиховим структурама.

Перовић додаје да је тада први пут ступио на командни брод РМ "Вис". Наиме, радио-везом им је наређено да се вежу за брод, а официри безбедности су "банули" на чамац да траже писмо.

- Није ми падало на памет да им дам, кад је било за адмирала - категоричан је наш саговорник.

Тек после непријатности на палуби и када је адмирал лично звао деветнаестогодишњака - пошта је предата. Непријатни официр безбедности је лично донео боцу пића и поруку из Команде: "Ви сте понос и дика морнарице ЈНА"!

Воднике Перовића и Влатка Георијева недуго затим прозвали су Мирко и Славко, према чувеном стрипу из бивше СФРЈ. Баш они су стицајем околности били последњи који су бродом изашли из луке "Лора" пошто су Хрвати некако успели да минирају Каштелански залив.

- Са Виса смо у "Лору" те ноћи довезли групу старешина да изврше задатке у луци, у рано јутро, од безбедњака смо добили обавештење да су на прилазима "Лори" те ноћи потопљене морске мине и да натраг не можемо. Одлучујемо да испловимо упркос упозорењу. Мине смо мимоишли, али на пролазу између Марјана и Чиова напали су нас здруженом ватром. Тукли су пешадијском муницијом, топовима 20 и 40 мм, а и ми смо одоговарали. Било нас је много на броду. Рањен је водник Котев који је био у кормиларници - део руке му је однесен. Кроз мунициону комору, прошла су три пројектила али, срећом нису погодили муницију. Потопили би ДЈЧ да се нису појавиле ракетне топовњаче РТОП-405 и РТОП-406 . И поново радио-везом је стигла порука: "Ви сте наш понос и дика".

Перовић и Георгијев обавили су стотине задатака на мору од јесени 1991. до јула 1992, када се морнарица повукла са Виса. Ванредно су унапређени у чинове водника прве класе. У ствари, били су предложени за потпоручнике, али је капетан бојног брода Мујо Ћилимковић на колегијуму казао: "Боље да имамо добре подофицире наго лоше официре".

Лора: Некада највећа ратна лука на Јадрану

СЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈСКУ ПОСАДУ

- МИОДРАГ Петровић је одслужио војни рок све време са нама, активирао се као подофицир по доласку у Боку Которску - каже Перовић.

- Војници, браћа близанци, Марјан и Иво Луцић из Оџака, приликом једног одсуства су напустили ЈРМ. Били су Хрвати из Оџака и за време борбених дејстава нису пуцали "због националне опредељености", али су свесрдно пунили оквире за аутоматско оружје и добош за топове. Морнар Живан Јовановић Жика из Шапца такође је пуштен на одсуство са Виса, са кога се није вратио. И како је могао? Када је кренуо на одсуство није имао ципеле, остале су му у Шибенику... Влатко му је позајмио своје, и никада их више није видео. Влатко је отишао из Црне Горе у родну Македонију. И он, као и ја чека пензију и "отпремнину" да имамо кад се најзад поново видимо. Чујемо се телефоном.

Препоручујемо

Друштво

0 1

СРПСКО РУКОВОДСТВО СЕ ПРИКЉУЧУЈЕ УРОТИ: Политичке припреме за "аферу прислушкивања" и обрачун са потпредседником СФРЈ

25. 09. 2020. у 11:00

Друштво

3 11

САБОТАЖА ТИТА, ЈОВАНКЕ И КРАЈАЧИЋА ПРОТИВ РАНКОВИЋА: Монтирање доказа за партијски процес после кога у Југославији ништа више није било исто

24. 09. 2020. у 11:00

Друштво

0 20

ЗАШТО ЈЕ ТИТО УКЛОНИО РАНКОВИЋА ИЗ ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА: Маршалове заблуде и повређена сујета

23. 09. 2020. у 11:00

Друштво

2 6

ТИТО НАРЕДИО: Кардеља избацити из Партије - Јосип Броз почетком шездесетих година прошлог века није био за конфедерацију

22. 09. 2020. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације