НЕМА ВИШЕ АЛА, НИ "ЦРНОГ АЈВАРА": Лов на моруне и кладовски кавијар живе још само у легендама дунавских аласа

Сузана М. Јовановић

17. 10. 2020. у 17:00

ДО Кладова, деценијама познатом по најквалитетнијем црном кавијару, одавно не стижу моруне. Још од када им је миграцију узводно трајно зауставила друга ђердапска електрана на Кусјаку код Неготина, осамдесетих година прошлог века.

НЕМА ВИШЕ АЛА, НИ ЦРНОГ АЈВАРА: Лов на моруне и кладовски кавијар живе још само у легендама дунавских аласа

Фото С. М. Ј.

Кладовски надалеко чувен кавијар и борбе аласа са морунама, међутим, још живе, али само у причама и на фотографијама последњих ловаца на ове грдосије. Живе уз приче о справљању "црног ајвара", како су га некада звали мештани бројних дунавских села, о "белим" Русима и Вјери Дејнеги, која их је учила да кавијар и очувају, о невероватним алама и грдосијама које су у борби са аласима заустављане од Доњег Милановца, Текије до Прахова и Радујевца.

Фото приватна архива

А било је, вели неготински алас Радомир Стојановић, звани Нишки, фантастичних улова. Његова се екипа осамдесетих, када се због преграђивања Дунава код Кладова моруна ловила само на 18 километара ове реке, од Косног грла до "Ђердапа два" у општини Неготин, упустила у борбу са капиталцем тешким скоро 400 килограма.

- Била је то грдосија од шест метара. Имала је око 400 килограма и чак 90 килограма икре. У лов на моруну нисте могли сами. Моја екипа Александар Спилкуцић, Драгиша Николић, Владимир Цајић и ја ловили смо их више од 20 година. Било је великих и мање великих, неких уловљених, да кажемо мало лакше, неких које су знале да искидају чак девет удица и побегну - приповеда Нишки.

ЗА ИКРУ ПАР ВОЛОВА

Крајем шездесетих година прошлог века, новине су забележиле улов радујевачких рибара Саве Добрића и Крсте Спасића од 230 килограма.

- Рибарско газдинство "Ђердап" из Кладова са овим рибарима имало је уговор по ком су били дужни да им продају улов, а за њега би добили 200 динара по килограму меса и 8.000 за килограм икре. Њихов је улов вредео 358.000 ондашњих динара или пар добрих волова - наводи мастер историчар Милош Петровић.

Моруне су се ловиле струковима и нарочитим мрежама које су биле познате по имену сетка. Били су то посебни алати, израђени онако како су се правили и век-два пре тога.

- Струк је, у ствари, конопац од стотину метара где на сваких пола метра има везан канап на коме је удица са стиропором. На почетак, средину и крај струка се веже анкер од петнаестак килограма, а на пар метара и по један камен величине песнице да би тај основни конопац био на дну. Тако, удице са стиропором који их диже на површину воде,  као тарабице стоје празне, значи без мамца, и толико су оштре да могу нокат да прободу. Само се тако лови ова риба - истиче Радомир Стојановић.

Рецепт Вјера Дејнега (у белом мантилу) изумитељ природног конзерванса за икру открила је тајну пред смрт 1968. године, Фото Завичајна збирка библиотеке Центра за културу

О лову на моруне струковима, писао је и чувени математичар Михајло Петровић Алас хвалећи умеће крајинских и кључких мајстора од заната који су ове але ловили од Радујевца, па узводно до Ђердапа. Био је то цењен и добро плаћен посао, јер месо моруне спада у најквалитетније.

- Кад у сектору кладовског Дунава више није било могуће ловити моруне, овде смо то радили ми, неготински, праховски и радујевачки аласи. А зашто смо ловили моруне? Прво због меса, јер моруна нема кости, осим кости главе, а кичма јој је хрскавица. А друго, због кавијара. Икру смо предавали кладовском рибокомбинату, а они кавијар извозили у САД.

РЕЦЕПТУРА

У Кладову је кавијар припреман сувом методом, без контаката икре са водом. Справљан је са природним конзервансом који је Рибарском газдинству "Ђердап" продавала Вјера Дејнега, потомак руске грофовске породице. Тајну рецептуру Вјера је кладовском произвођачу открила непосредно пред смрт, 1968. године.

Једном смо угостили америчког увозника који је хтео да се увери да ли ми заиста ловимо моруне. Док смо се гостили на обали Дунава, један од струкова је кренуо низводно. Ушао је са нама у чамац, снимио све камером и био одушевљен што је доживео ту авантуру - каже Стојановић.

Фото Завичајна збирка библиотеке Центра за културу

Прича каже да је кладовски кавијар служен и на "Титанику". Веле упућени да је Џералд Стејн, власник фирме "Кавијар хаус" из Њујорка, највећи увозник кладовског црног ајвара, издејствовао да га помене и Џоан Колинс, као Алексис Карингтон, док га је у "Династији" конзумирала уз шампањац.

ЗАБРАНА ЛОВА

Најузводнија тачка у Европи до које јесетре могу да стигну је брана ХЕ "Ђердап два" изнад Прахова и Радујевца. Због драстично малог броја ових риба у Дунаву, од 2005. године уведене су стриктне законске регулативе у свим државама доњег тока Дунава и Црног мора, које забрањују лов на ове најугроженије животиње на свету.

Фото Завичајна збирка библиотеке Центра за културу

Некада храна за сиротињу, која га је јела са луком, касније деликатес за истанчана непца платежнијих конзумената, тек, кладовског кавијара, а годишње се пласирало свету и по три тоне, више нема.

- Производ по којем се за Кладово знало у свету био је црни Caviar de Kladovo. Справљан по рецептури руских емиграната овде приспелих после бољшевичке револуције, овај производ најстаријих рибљих врста, праисторијских моруна, јесетри, паструга, достизао је астрономске цене у елитним европским и америчким ресторанима, 4-5 евра по граму - пише кладовски хроничар Ранко Јаковљевић, аутор бројних историографских радова.

Нажалост, изградња ђердапских електрана на којима није предвиђен посебан пролаз за велике рибе, прекинула је производњу кавијара, али и тај природни пут мреста морунама и јесетрама којима су ове воде са специфичним каменитим и виротивим дном биле посебне.

ПЛИВАЛЕ 850 КИЛОМЕТАРА

Моруне су два пута годишње, у пролеће и јесен, од Црног мора прелазиле пут дуг 850 километара да би се мрестиле у слаткој води Дунава у Ђердапској клисури и између кусјачке електране и праховске луке. Тај природни пут мреста потпуно су препречила два преграђивања Дунава, 1969. и 1984, када су изграђене ђердапске електране.

Фото Printskrin

Многе су породице, после тога, остале без прихода.

- Само 1982, показују подаци Рибарског газдинства "Ђердап", улов моруне износио је 15.058 килограма. Две године касније моруни је препречен пут ХЕ "Ђердап два" код Кусјака, као што је претходно истоименом старијом браном до Ђердапске клисуре. Улов је тиме почео видно да се смањује. Године 1985. био је безмало четири пута мањи, износивши 3.892 килограма. Највећи улов до краја века остварен је 1995. количином од 7.582 килограма. Након тога уследио је још израженији пад - каже мастер историчар Милош Петровић из Доњег Милановца, аутор популарне странице "Упознајте Борски округ".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (1)

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024