СТАРЧЕВО СЕ ОДУЖИЛО НЕОЛИТСКИМ ПРЕЦИМА: Изграђена галерија у којој су најзад изложени вредни експонати из праисторије

Б. СУБАШИЋ

24. 09. 2020. у 16:16

СТАРЧЕВО СЕ ОДУЖИЛО НЕОЛИТСКИМ ПРЕЦИМА: Изграђена галерија у којој су најзад изложени вредни експонати из праисторије

Фото З. Јовановић

ЦИВИЛИЗАЦИЈА првих европских паора и сточара, рођена на Балкану пре 7.000 година носи име по банатском селу Старчеву, где су давне 1939. откривени њени остаци.

Модерни Старчевчани одужили су се недавно праисторијским прецима отварањем галерије посвећене Старчевачкој култури на једином светском Тргу неолита, у центру данашњег панчевачког предграђа.

Иако је Старчево ушло у светску научну литературу, на локалитету до 2014. није било презентације светски важних открића. Тада је подигнуто неколико полуукопаних земуница, у каквима су живели неолитски Старчевчани, а говорило се о изградњи музеја и конгресног центра. Све је остало на лепим жељама. Колибе су запалили бескућници и светски локалитет је поново зарастао у коров. Онда су се Старчевчани договорили да сами у згради старе школе направе изложбу о праисторијским суграђанима.

Фото З. Јовановић

- Није било тешко сакупити мобу, јер је локална заједница веома заинтересована за своју баштину и њену презентацију - каже Дарко Јешић, директор Дома културе. - Радови на старој згради су потрајали шест година. Сада посетиоци најзад имају где да виде прву сталну изложбу посвећену старчевачкој култури.

- Старчевчани су врло поносни на своју баштину - додаје Петар Андрејић, председник МЗ, који нас је као кустос провео кроз галерију. - Име Неолит носе, осим трга и наше фолклорно друштво, удружење жена, стонотениски и кошаркашки клуб. Постоји идеја да се у Старчеву подигне споменик популарном Кременку, јунаку цртаћа о неолиту, јер је и он, цивилизацијски, Старчевчанин.

Потребни стручни водичи

АРХЕОЛОЗИ кажу да је за похвалу иницијатива Старчевчана да самостално представе своју баштину, али и да то истовремено показује велику слабост нашег система заштите и презентације културног блага.

- Није довољно да гурнете археолошке налазе у музеје, већ и да на прави начин интерпретирате причу коју они откривају. То не сме да доспе у руке шарлатана, што се често догађа. На простору Србије у праисторији су се дешавали догађаји пресудни за потоњу судбину целог човечанства и њихова презентација морала би да буде достојна. Ми, нажалост, немамо системски решен начин презентације наше баштине на локалитетима, иако је то и велики туристички потенцијал - каже др Драгана Антоновић.

Старчевачка култура је откривена случајно 1928. приликом радова на овдашњој циглани. Наш велики археолог Миодраг Грбић је предводио ископавања и објавио рад о резултатима, после чега је у Старчево дошао археолошки тим са Харварда што је најбоље сведочило о значају открића. Ревизиона ископавања су педесетих година 20. века наставили великани српске археологије Милутин и Драга Гарашанин, а њима су се поново придружили амерички научници. Последња ископавања обављена су 2003. и 2004.

ФотоЗ. Јовановић

Прича духовитих Старчевчана да је "цео свет предграђе Старчева" није баш без основа. Припадници ранонеолитске културе са овог простора били су баштиници светске неолитске револуције, процеса у коме су дотадашњи ловци-сакупљачи, припитомили биљке и животиње и престали да се сељакају да би постали прави сељаци.

Сведочанство Истраживања из 1939. године, Фото архива

- Старчевачка култура је код нас наслоњена на културу Лепенског вира, која је извела неолитску револуцију у Европи, али је претрпела и утицаје из Мале Азије - каже археолог проф. др Драгана Антоновић, специјалиста за праисторију.

Домаћини Петар Андрејић и Дарко Јешић, Фото З. Јовановић

- Њена најважнија одлика је да представља прву европску цивилизацију ратара и сточара који не мигрира сезонски, већ ствара стална насеља. Антрополошки докази сведоче о мешању људи из културе Лепенског вира са људима из ране фазе Старчевачке културе, као што су се позни Старчевчани мешали са Винчанцима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)