КЊИГЕ РОЂЕНЕ ИЗ БЕЗНАЂА: Владимир је због немаштине напустио школовање, а сада је писац четири дела

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

22. 09. 2020. у 17:42

КЊИГЕ РОЂЕНЕ ИЗ БЕЗНАЂА: Владимир је због немаштине напустио школовање, а сада је писац четири дела

Фото З. Глигоријевић

ЉУДИ често имају обичај да кажу да их живот није мазио, а да притом нису спознали дубину изреченог.

Владимира Којанића (29) из Лапова живот не само да је шибао, већ му је толико био напоран и неподношљив да је пре 14 година, у тренутку највећег очаја, помислио да себи прекрати муке... Данас је све много другачије. Уз помоћ пројекта ЕУ "Друга шанса", завршио је школу, а захваљујући једној руској фирми, у штампи су четири Којанићеве књиге... Али и даље са оцем живи у контејнеру од 15 квадрата. Лети је у њему 50 степени, а зими дане проводе умотани у ћебе. Због слабих инсталација, кувају на шпорету иза куће...

Фото З. Глигоријевић

Имао је Владимир непуних 15 година, а морао је да надничи да би прехранио себе, оца Зорана, који је остао без посла, и мајку Славицу, која је преминула пре десет година. Школовање је био приморан да заврши још у четвртом разреду, када му је дијагностикована епилепсија.

КОНТЕЈНЕР Са оцем живи у 15 квадрата, Фото З. Глигоријевић

 

Прича нам како је тада почело малтретирање у школи, од директора до наставника. Трпео је много. Онда су позвали његовог оца и предлагали му да дечака упише у специјалну школу или пребаци у дом, али он на то није пристао. Особље у школи, каже, било је немилосрдно, а вршњаци су плакали за њим.

Али узалуд.

Оно мало пара што су имали, родитељи су дали за његово лечење, али лекари су прогнозирали да ће већ у 15. години да буде непокретан, живели су у чатмари без воде и струје...

ПОМОЋ ЗА КУЋУ

ПОРОДИЧНА кућа Којанића се урушила, па им је Општина Лапово пре 10 година донирала контејнер од 15 квадрата у коме живи са оцем. Рођаци и професор историје Марко Станојевић из Баточине покренули су акције за изградњу куће којој су се придружили многобројни привредници и обезбедили новац за грађевински материјал. Којићи немају новца да плате мајсторе, а неће имати ни да опреме кућу...

Они који желе могу да помогну уплатом на Владимиров жиро рачун 205-9011007163376-69.

- Нисам више могао да издржим понижавања, исмевања, исцепане патике, девојке које су ме остављале, нисам могао да гледам оца, који је од беде добио хипeртензију, постао срчани и психички болесник, за чије лекове нисам могао да зарадим. Радио сам дању и ноћу, динар никада није остајао, а помоћи ниоткуда. Био сам очајан. Неколико пута сам помислио на самоубиство. И једне ноћи сам решио да то и урадим. Узео сам икону Светог Саве да бих се помолио последњи пут... - искрен је Којанић.

МАТЕРИЈАЛ У ШТАМПАРИЈУ ПРЕКО ВИБЕРА

ВЛАДИМИР, који нема лаптоп, ни компјутер, па је текст, фотографије и документе за књиге штампарији слао је преко "Вибера"! Иако су га многе штампарије одбиле, успео је да нађе једну која је то прихватила. Књига "Братска љубав" говори о страдању Руса у Другом светском рату у Шумадији и Поморављу, а преведена је и на руски језик. "Етнолошка читанка" доноси легенде, народна веровања, као и приче о споменицима, дело "Белогардејци у Србији" на више од 1.500 страна сведочи о руским официрима, инжењерима, свештеницима..., а "Ратни дневник" садржи приче о јунацима из Великог рата.

Књига "Братска љубав", која ће ускоро бити промовисана у Лапову

Фото приватна архива

 

Док се молио, овај напаћен младић је у очима свеца видео сјај, који је обасјао таму у којој је живео. Клекнуо је и наставио да се моли још усрдније. Само месец касније у Баточини је уписао школу за одрасле, завршио је с одличним успехом, а ове године је у Јагодини завршио средњу Електротехничку школу. Уписао би и факултет, али нема новца за студије.

Вера Са иконом која му је променила живот, Фото З. Глигоријевић

- Икона, коју сматрам светом реликвијом, преокренула ми је живот. Школу сам завршио захваљујући пројекту ЕУ "Друга шанса". У школу сам ишао пешице, по снегу и по киши четири и по километара у једном правцу, много пута би ме неко повезао. Отац и ја и даље живимо од мојих жуљева, али не радим више за дневницу од пет, већ од 15 евра. Нашао сам добру девојку, а богу хвала, лекарске прогнозе да ћу постати непокретан нису се оствариле. Почео сам да обилазим манастире, цркве, музеје и друге институције и да пишем књиге. Пешачио сам по Србији иако су ми ноге биле крваве, трпео сам гладан само да бих купио књигу или ушао у музеј и архив да бих сакупио документацију и написао четири књиге...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)