НОВОСТИ НА ГРОБУ КРАЉА МИЛУТИНА: Бугари се клањају српском владару, храм је рушен али његов саркофаг је неуништив (ФОТО)

Борис Субашић

20. 09. 2020. у 08:31

НОВОСТИ НА ГРОБУ КРАЉА МИЛУТИНА: Бугари се клањају српском владару, храм је рушен али његов саркофаг је неуништив (ФОТО)

Фото Б. Субашић

MOШТИ светог краља Стефана Милутина убијају вирус корона, ако је судити по многобројним отисцима усана на стаклу саркофага крај олтара софијске Цркве Свете недеље.

Њено народно, много познатије име је Свети краљ, још од 15. века, када је Милутиново чудотворно непропадљиво тело донето у древни храм.

Занимљиво је посматрати младе људе како се са поштовањем клањају саркофагу и целивају стакло изнад краљевске руке у сребрном окову. Нису то задрти богомољци, већ обичан народ који за тренутак оставља свакодневне послове да би одао почаст светом краљу-ратнику, заштитнику не само Софије, већ свих православних Словена. Зато су, како тврде, Руси ослобађајући Бугарску од Турака, однели део Милутинових моштију, главу и једну шаку.

Фото Б. Субашић

Гледајући атрактивне девојке које целивају саркофаг, чини се да су убеђене да Свети краљ решава и љубавне проблеме. Можда зато што је Милутин чувен и по пет званичних бракова, укључујући и онај са ћерком бугарског цара Аном Тертер.

Чак је и име бугарске престонице, према популарној легенди, промењено захваљујући Милутину. Наиме, древни град у Трачкој низији, кога су Римљани звали Сердика, а Словени Средец или Средац, тек тридесетих година 14. века се помиње под данашњим именом. Научници се домишљају да је то због неке ранохришћанске базилике посвећене Светој Софији. Народно предање, пак, да је Милутин у Средцу почетком 14. века подигао задужбину равну цариградској Светој Софији, по којој је град добио ново име.

Ова прича, у основи, има логике јер је Милутин у то време катастрофално поразио и протерао Турке који су били запосели територије Бугарске и Византије. У част победе је подигао неколико прелепих задужбина, од Јерусалима до Константинопоља. У Бугарској је и раније помагао манастир Јована Рилског, па не би било чудо да је сазидао још понешто, нарочито зато што је био ожењен једном бугарском принцезом. Када се развео од ње, бугарска царица-удовица му је нудила да се ожени њоме, са царском титулом као делом мираза. Он је изабрао политички брак са Симонидом, византијском принцезом, али то није утицало лоше на Милутинов имиџ, о чему сведочи бугарска верска литература, која наводи да је овај велики српски краљ био свесловенски и свеправославни заштитник и ктитор који је "царевао 42 године и зарекао се да ће за сваку годину владања подићи по једну задужбину".

Фото Б. Субашић

Приликом обнове храма Свете недеље у 19. веку откривени су огромни темељи, за које су научници претпостављали да потичу из доба Рима, али народ их је сматрао остацима Милутинове цркве. Актуелна археолошка ископавања недалеко од цркве Светог краља, изазивају сличне реакције.

Сећање на Милутинове успехе у потоњим вековима османске окупације деловало је као чудо Божје па су његове мошти сматране чудотворном заштитом. То се до данашњег времена није променило.

- Само је један Свети краљ у православном свету, наш Милутин, који је експресно, за само две и по године, постао светитељ Срба, Бугара и Ромеја - каже историчар проф. др Влада Станковић. - Он је тридесетих година 14. века утемељио нешто што бисмо могли да назовемо "балканском православном унијом", где су сви били свесни своје нације, али су били уједињени према спољној опасности од Турака. Милутин је померио средиште српске државе далеко према југу, Скопље је учинио престоницом и зато је његов култ остао снажан у том делу Балкана. У Бугарској он је најпоштованији светитељ уз Јована Рилског. Цар Душан као део титуле обавезно наводи да је унук Светог краља, а само у Милутиновом случају Византинци краљ пишу са великим К.

НЕУНИШТИВ САРКОФАГ

МИЛУТИНОВЕ мошти су превалиле дуг пут од његове задужбине Бањска, одакле су склоњене у село Трепчу после Косовске битке. Тамо су чуване око пола века, а онда их је монах Силуан пренео у планински манастир Јована Рилског. Затим је Милутин пренет у цркву у Самокову, а мошти су затим пренете у древну ротонду Светог Ђорђа у Софији, па у митрополију и најзад у Цркву Свете недеље. Где год да су их ставили, то место је називано Свети краљ. Мит о неуништивим моштима су непрестано подгревали истинити догађаји. У неколико катастрофалних земљотреса цео храм се рушио, а Милутинов саркофаг је остајао недирнут. Мошти су без огреботине прошле и 1925, када су комунисти минирали цркву, а погинуло је 150 људи.

Фото Б. Субашић

Милутин је свети православни ратник чијем је телу и за живота и посмртно Бог дао изузетне моћи.

- Читав приказ Милутинових ратовања представљен је у форми витешког подухвата, са наглашено хришћанском потком: хришћански ратник, обраћајући се директно Свевишњем у својим молитвама, поуздаје се у име Божје, у помоћ "да процвета тело моје" и досегне велику силу - наводи проф. др Смиља Марјановић Душанић. - Та веза краљевог тела са небеским силама, оличена у победама које је извојевао захваљујући молитвама светих Симеона и Саве, праћена је натприродним знацима, попут огњеног стуба са неба и огњених ратника који су се привиђали непријатељима.

Фото Б. Субашић

У време почетка турских продора, балканским хришћанима били су потребни управо такви борбени светитељи као небески чувари. Историчари су утврдили да су тада само Срби имали такве свеце, које су као своје пригрлили и остали Словени.

- Владарски култ, обожење легитимног краља или цара после његове смрти, специфични је амблем српске државности, без аналогије у словенским државама и у самој Византији - наводи бугарска историчарка Софија Џурова.

- Формирање владарског култа у средњовековној српској држави омогућило јој је да изгради владајућу идеологију од смрти Немање до краја средњовековне ере и да је учини инструментом за културни и политички утицај на све балканске народе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)