ЧУДЕСНИ ЕРА ПРЕШАО 100.000 КИЛОМЕТАРА: Ужичанину Зорану Лазићу (58) бицикл инспирација

Н. ЈАНКОВИЋ

20. 09. 2020. у 21:48

ИСПРЕД чувеног кафеа на Слануши у срцу Ужица, врелог септембарског поподнева окупљају се овдашњи бициклисти рекреативци, заљубљеници у отворене просторе и даљине, у све што се новцем не може купити. На зид радње наслоњен је сада већ стари планински бицикл.

ЧУДЕСНИ ЕРА ПРЕШАО 100.000 КИЛОМЕТАРА: Ужичанину Зорану Лазићу (58) бицикл инспирација

Фото приватна архива

О њему, а још више о возачу тог двоточкаша у граду на Ђетињи испредају се митови, један је управо заокружен и потврђен: на свој 58. рођендан, познати ужички домаћин и кафеџија Зоран Лазић - прегазио је на свом "Полару" стохиљадити километар!

- Тих 100.000 прешао сам на овом бициклу. Многи аутомобили толико не поживе. Почео сам да возим онако право 10. јуна 2012. Била је недеља, касно поподне. Супруга и ћерка су отишле на море. Ја код куће сам, помало докон, а ћеркин бицикл стоји, ту испред. Возио сам тог дана у брда све до чувеног "Граба", вратио се кући, а затим сам још једном, истог дана поновио ову туру! Сутрадан сам се похвалио ужичком "професору бициклизма" Зорану Ћикановићу, са којим сам био на својим првим озбиљнијим и захтевнијим вожњама. Схватио сам - ово је ствар за мене. Прешао сам 3.000 километара возећи ћеркин бицикл.

После месец и по, купио сам свог "полара", возим га све до данас, тачно 8 година и 34 дана - говори Зоран Лазић, потврђујући да је "срце у јахача" оно што се рачуна.

НАЈВИШЕ "ПРЕГАЗИО" 2019.

ОД јуна 2012. године до данас, Зоран Лазић је на свом бициклу највише километара "прегазио" 2019. године - чак 18.419. Да би било јасније: само у јулу те године прешао је чак 2.185 км, то значи да је дневни просек 70,5 километара, као када би неко сваког дана возио од Ужица до Косјерића, али не магистралом, већ тежим и даљим путем, преко Црнокосе. И тако сваког дана.

Најслабија година, условно речено, била је 2017. са "свега" 5.423 пређена километра.

Бицикл је, по његовим речима, извор слободе и задовољства, а сачувао му је здравље.

- Пре него што сам почео да возим, почеле су здравствене тегобе. Хоће то са годинама: не ваља шећер, триглицериди, холестерол... Од тог тренутка, бицикл регулише ниво шећера, понекад је лек бољи од оног из апотеке надохват руке, само га треба препознати. Имао сам пре прве вожње 110 килограма, а после свега четири и по месеца, килограме сам смањио на далеко здравијих 86...

Ове Зоранове речи о здрављу и радости коју крстарење друмовима доноси, прате осмеси супруге Љиље, ћерке Марије и сина Владимира. Обишао је на свом двоточкашу Зоран Лазић далеке пределе, али у ужичком крају, ту сваки метар пута напамет зна. Урезале су се у памћењу лепоте западне Србије и људи које успут среће. Свакодневно, најјачи рекреативни бициклиста западне Србије "гази" дуж старе "ћирине" трасе у клисури Ђетиње, затвара стапарски круг западно од града, јури узбрдо ка Волујцу и Кадињачи, пење се на магичну Јелову гору, "исправља" магистралу према Кремнима и Мокрој Гори, ка Тари, а понекад "окрене педалу" према Пожеги и Ариљу... Битно је, каже, да се на крају увек врати кући.

- Ја сам педантан, водим евиденцију о својим вожњама, не бих да дивни сати оду у заборав. Пуно тога памтим кроз бициклистичке детаље и бројеве: за ових 100.000 километара променио сам свега 16 гума, шест ланаца, три средња погона... - каже Зоран, не слутећи шта се ту, испред чувеног кафеа "Лазић" спрема - поклон, нови "полар", дар његове деце и познатог специјализованог ланца продавница за бицикле.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)