НЕВЕРОВАТНЕ ГРОБНИЦЕ У ПОМОРАВЉУ: Као за фараона - има телевизор и шпорет, потрошили три милиона евра на маузолеје (ФОТО)

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

19. 09. 2020. у 10:10

НЕВЕРОВАТНЕ ГРОБНИЦЕ У ПОМОРАВЉУ: Као за фараона - има телевизор и шпорет, потрошили три милиона евра на маузолеје (ФОТО)

Фото: З. Глигоријевић

КРЕВЕТИ, ормари, шпорети, телевизори, столови и столице, слике, чаше, шољице, тацнице са шећером у коцкама, зидни сатови, чивилуци са оделима, вазе, вештачко цвеће, играчке...

Овим намештајем, белом техником, посуђем и украсима нису опремљени само станови, већ и "куће за онај свет" широм Поморавља. Већина породичних гробница на гробљима у градовима, а нарочито у селима овог дела Србије, по свом изгледу су далеко од православних канона по којима гробно место треба да буде обележено само крстом са основним подацима о покојнику.

Уместо тога, подижу се "куће", прескупи споменици, на којима се гравирају епитафи разне садржине, па чак и мобилни телефони.

ДОБРИ ОДНОСИ СА ПРЕЦИМА

РОДИТЕЉИ, које смо затекли крај споменика сина јединца, кажу да су му направили споменик у облику орла, јер је млад изненада настрадао, а такав споменик нема нико у селу. Туговање им је, кажу, остало за цео живот, али су свом јединцу хтели да направе нешто лепо, ако је то могуће да се каже за надгробни споменик.

- Животи живих и мртвих су испреплетани. Онима који остају да живе потребно је да буду у добрим односима са прецима, па им праве знамените гробнице и разне обичаје приликом давања подушја - додаје етнолог Миодраг Алексић.

Градња породичних гробница у облику кућа, често са оградом и капијом, а неретко и са бакарним олуцима, почела је седамдесетих година прошлог века, када Поморавцима на привременом раду у иностранству није било довољно да породична кућа бар за спрат буде виша од комшијине, већ су почели да се такмиче и у томе ко ће виша пара да потроши на сахрану и да направи већу гробницу. Улагали су и по неколико десетина хиљада евра.

Фото: З. Глигоријевић

Многи су плаћали песнике да пишу стихове који се после клешу на споменик, а натписи на споменицима имају разноразне поруке, па и филозофске мисли о смислу живота.

"ОВДЕ је крај. Посетиоче мио и драг, када се враћаш поравнај свој траг. Овде је све црно", "Ако сјајне звезде умиру, зашто би човек био поштеђен такве судбине?", само су неки од епитафа.

Фото: З. Глигоријевић

А мештанин једног села, на споменику који је сам себи подигао за живота, уклесао је следеће речи:

- У медицинској етици вели се с обзиром на поштовање здравља да доктор врши најузвишенију мисију на планети. Лекар-учитељ народног здравља, лекар-апостол љубави, лекар-важан Христов помоћник.

У обичаје се уврстило и да се сродницима, за покојникову душу, деле кревети, постељина, одела, па чак и спаваће собе. Пошто се покојник спусти у раку, најближи рођак "подели" рачун купљеног намештаја, који се преузима после вечере.

Фото: З.Глигоријевић

 

- Ово је ново насеље у нашем селу, у које је уложено два до три милиона евра. У неке гробнице уведена је струја, имају телевизор... Већину су људи направили за живота, па у њих долазе на благдане када пале свеће за мртве рођаке. Верујем да ће трећа генерација гастарбајтера, која студира у земљама у којима су њихови дедови радили као физички радници, прекинути ове паганске обичаје и традицију сулудог расипања новца - каже мештанин једног села код Ћуприје.

Фото: З. Глигоријевић

Етнолог у пензији мр Миодраг Алексић из Јагодине, пак, сматра да су се мртвима од времена фараона одавале посебне почасти, а да су монументалне гробнице новијег времена само спољни ефекат тих обичаја.

- Данас има мало и моде и такмичења, али основа целог обичаја је да се мртвим прецима на оном свету обезбеди што бољи третман и да не пате за нечим што овдашњи живи могу да им дају. Прављењем његове собе и остављањем ствари које је волео, имитира се живот покојника, јер се верује да његова душа и даље обитава у свему томе. Иако има претеривања, то не треба оцењивати лоше, јер је то духовна потреба живих, односно начин да се одуже покојнику - сматра Алексић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Pera

19.09.2020. 12:04

Да појаснимо ово су влашка села у Поморављу,махом гастарбајтерска и ово нема никакве веза са Српском Хришћанском и Православно традицијом ,већ са помодарством ,кичом ,шундом,и неукусом.