МЕДНО ЗНАЊЕ У НАСЛЕЂЕ: Исповест Љубише који се бави пчеларством

З. РАШИЋ

14. 09. 2020. у 11:46

МЕДНО ЗНАЊЕ У НАСЛЕЂЕ: Исповест Љубише који се бави пчеларством

Фото З. Рашић

ПРВА знања о пчеларству стекао сам кад сам дошао из војске 1974. године. Мој ментор и учитељ, покојни Раде Илић, поклонио ми је један рој пчела.

Тада сам живео са родитељима. Касније сам направио кућу у Стришком насељу, оженио се... Кад сам имао петнаестак кошница, преселио сам их на планину Јухор, купио парцелу, саградио викендицу тамо. То је божји рај са свим условима за живот, има чак и интернета и гаса. Божји рај је и за пчеле - прича, за "Новости", Љубиша Матић (67), најпознатија пчеларска "легенда" града на Црници.

Максимални број кошница које је Љубиша имао је око двеста, а пчелињак је одржавао упоредо са послом у цементари и земљом коју је обрађивао. Купио је опрему за претапање воска, па је и то, уз мед, постало уносан бизнис. Направио је радионицу за производњу пчеларске опреме, од кошница и рамова, до погача за прехрану пчела. Производе је продавао најпре на поморавским пијацама, а потом сарађивао са откупљивачима меда који су извозили за Италију.

- Увек сам пролазио доста добро са ценом. У радионици сам прерађивао и по 30 кубика липове даске правећи рамове и кошнице. Сада сам број кошница смањио јер сам део поклонио ћерки Јелени да сама ради са својом породицом, као и унучади од друге ћерке, Луки - објашњава, задовољно, Љубиша.

Са супругом Слађаном има две ћерке, Оливеру (43) и Јелену (38), и четворо унука - Луку и Лену, Стефана и Сару. Лука и Стефан су осамнаестогодишњаци, браћа од тетке. Оливера и Јелена су одрасле у пчелињаку, па су ту љубав пренеле у нове породице кад су се удале. Посебно Јелена. Са поносом истиче да је освојила две медаље за квалитет багремовог меда на сајму у Стигу. Пошла је очевим стопама који је, пре тога, добио пехар за велику количину предатог меда откупљивачу.

ТОПЕ ВОСАК ЗА МАНАСТИРЕ

Фото З. Рашић

ЉУБИША је сам направио опрему за топљење воска, продаје га манастирима за олтарске свеће, као и приватним воскарама. - Восак за свеће мора да буде чист и квалитетан, па и тај посао сад преносим Луки јер има комплетну опрему.

Само од пчеларства, каже, може да се живи лепо, цена за квалитетан мед увек је добра. Тренутно на пијаци у Параћину достиже 1.000 динара по тегли јер има делова Србије где ове године из кошница није извађен ни килограм. Матићи су багремов мед имали солидно, а почетком септембра дохранили су пчеле и завршили са припремом за презимљавање.

Гимназијалац Лука, пчелар од рођења, пре неколико година је добио на дар десетак друштава да се самостално опроба у послу.

- Помагао сам деди кад је градио викендицу на Јухору, вадио мед, прехрањивао пчеле... Правили смо заједно рамове, кошнице и погаче. Научио ме све, а сад ме упознаје и са људима са којима сарађује, практично му уводи у посао - прича деда Љубишин наследник.

Он је четврта година гимназије, размишља шта ће да студира, а да га факултет не одвоји превише од пчела.

Због здравствених проблема, глава куће је сад већи део посла препустио млађима, највише супрузи Слађани, али је непрекидно поред њих. Ћерке помажу највише кад је вађење меда. У међувремену, помоћ стиже углавном од Луке.

Матићима пчеларство никад није било главно занимање иако су му посвећени целог живота, како кажу Параћинци, права пчеларска династија Матић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)