АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “ВРЕЛО”: Завршена овогодишња истраживања

Сузана М. ЈОВАНОВИЋ

07. 09. 2020. у 16:52

НА касноантичком локалитету “Врело” код Шаркамена, који потиче с краја трећег и почетка четвртог века нове ере, завршена је овогодишња кампања археолошких истраживања.

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ “ВРЕЛО”: Завршена овогодишња истраживања

Фото. С. М. Јовановић

И ове године, као и претходне три, радило се на сектору западне капије где се налазе монументални објекти, две осмоугаоне куле које су штитиле капију, спољашњег пречника од 19 метара, унутрашњег око 16 метара, са зидовима дебљине три и по метра. Баш ова масивност зидова упућује на извесну мистерију јер нема сличности ни са једном од постојећих царских палата, чак ни са палатом ујака Максимина Даје, Галеријем у Гамзиграду код Шаркамена.

- Северна кула је била изненађење. Она је споља осмоугаона, али је унутра била кружна и то говори о њеној специфичној функцији. Имала је и систем подног грејања и вероватно воду која је спроведена у кулу. Она личи на део римског купатила, терми, што би било потпуно екстравагантно, али пошто се ради о царској резиденцији једног екстравагантног императора Максимина Даје, он је могао да пожели да у једној од кула има неку врсту купатила – каже др Софија Петковић, научни сарадник Археолошког института у Београду и руководилац радова на “Врелу”.

Сама капија, од 7,80 метара имала је, претпоставља се, три улаза, главни ширине четири метара за коњанике и два бочна за пешаке. Између две куле у делу где се налазила капија археолози су наишли на још једну мистерију – бедем од пет и по метара, ширине каква до сада није забележена ни код једног римског утврђења.

ЛИДАР

АРХЕОЛОЗИ се надају да ће наредне године добити финансијска средства за Лидар, ласерско алтимертијски систем којим ће се прецизно дефинисати шаркаменски терен.

-То подразумева авионско снимање терена. Лидар ће нам опсежним снимањем дати добрим делом оно што се налази испод земље и упутити нас где би било најефектније да ми радимо у наредном периоду – истиче Гордан Јањић.

- У претходним кампањама откривене су три просторије у северном делу, а ове године открили смо још три. Оно што је интересантно је што смо код једне открили до сада најбоље очувану подницу. Када имамо просторије и на северу и југу видимо колико је заправо био велики пад терена јер се просторије нижу каскадно, а поднице у две просторије се разликују у нивоу чак до 1,30 метара - каже археолог Марија Јовић, истраживач-приправник Археолошког института у Београду.

И сам терен на којем је палата грађена, често и неприступачан очигледно је нагнао градитеље да траже решење и удовоље захтевима императора. Зато Шаркамен већ годинама уместо да разоткрије тајне, редовно отвара нове мистерије.

Фото. С. М. Јовановић

-Зидови су углавном зидани каменом са местимичном појавом опека и на одређеним деловима се могу уочити и денивелације зидова које су вероватно служиле за улаз у просторије. У последњој откривеној просторији имамо назнаке апсиде, тј. екседре и то ће бити јако интересантно за даље проучавање јер такве структуре обично нису биле карактеристичне за просторије уз бедеме – додаје др Бојан Поповић, архитекта, научни сарадник Археолошког института.

ИСТРАЖИВАЊА

Налазиште код Шаркамена први је забележио 1889. Феликс Каниц, а скицирао га је архитекта Ђурђе Бошковић 1947. Прва истраживања започела су 1975. а тек од 1994. до 2003. редовно су организована. После десетогодишње паузе истраживања су настављена 2013. и од су већ осам година редовна.

Последње три године археолошка истраживања прате и конзерваторска са циљем да се овај резиденцијално-меморијални комплекс на прави начин представи домаћој и међународној културној јавности.

-Ископавати археолошки на овако великом пројекту и простору, а не радити конзервацију није прави ефекат. Мени је као Неготинцу жеља да имамо добру презентацију културног наслеђа да би неко ко дође то могао да види. Намера је да сваке наредне године анексом пројекта додајемо нове целине које ће се конзервирати и дођемо до циља да јужни део утврђења димензија 100 пута 50 са једне и 50 са друге стране, буде видљив са пута и будућег паркинга – каже археолог Гордан Јањић, музејски саветник Музеја Крајине, координатор радова на “Врелу” и руководилац пројекта конзервације.

Овогодишња археолошка истраживања, али и промоцију и презентацију “Врела” са 800.000 динара суфинансира Министарство културе и информисања.

Запратите „Новости спорт“ на Фејсбуку

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

БОРИША СИМАНИЋ ШОКИРАО СВЕ! Ево шта је изјавио репрезентативац који је изгубио бубрег играјући за Србију (ВИДЕО)