ПРИНЦ И АПОСТОЛ СРПСКОГ НАРОДА: Свети Сава - јединствена и непоновљива личност у историји Србије

Вук Мијатовић

05. 09. 2020. у 17:30

ЦЕЛОКУПНА прошлост српског народа не познаје значајнију личност од Светог Саве - слажу се сви тумачи дела првог српског светитеља.

ПРИНЦ И АПОСТОЛ СРПСКОГ НАРОДА: Свети Сава - јединствена и непоновљива личност у историји Србије

Фото Приватна архива

 На величини подвига и далекосежности плодова његовог рада изникла је идеја о подизању молитвеног споменика достојног оваквог великана. Управо ових дана, после 125 година труда небројено генерација нашег народа, Храм Светог Саве засијава у пуном сјају и лепоти.

Колико је овај јединствени "апостол Срба" значајан и данас, најбоље је сажео протојереј Матеја Матејић:

"Славу и ауторитет Светог Саве међу Србима није надмашио нико од српских историјских личности. Српска култура и историја богате су најразнороднијим херојима, али ниједан од њих није толико омиљен и утицајан као Свети Сава. Он је обдарио Српску православну цркву и српски народ духом и особинама које су биле неопходне за њихово одржање кроз целокупно мученичку историју", записао је прота Матејић.

Нема сумње да је Свети Сава припадао јединственој категорији људи који су владали временом у коме су живели и деловали. Загледан у вечност, прецизно је и готово рутински сагледавао изазове незавидне политичке и међународне свакодневице.

Магичан је и заводљив пут младог принца Растка Немањића до калуђерске ризе и светитељског ореола.

Фото З.Јовановић

Централна представа Христа у куполи храма на Врачару

Растко, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је врхунско образовање у духу византијске културе и традиције. На његов духовни развој највише су утицала житија калуђера и подвижника Светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.

Миран принчевски живот завршио се већ у петнаестој години живота, када му је Немања доделио на управу област Хума - између Неретве и Дубровника.

ВЕЧНИ ТОПОНИМ ЛЕПОТЕ

ПРВОГ српског светитеља срећемо и у топонимима у свим крајевима у којима живи наш народ.

"Све што је најбоље и најсавршеније у природи и одређеном простору наш народ је довео у везу са Светим Савом и његовим апостолским путовањима и проповедањима. Нема краја у коме какав крст, дрво, извор, пропланак, пећина, водом издубљена стена, друга каква необична белега или нешто ређе, боље или лепше од осталога не би носило име Светога Саве", записао је црквени историчар Стеван Димитријевић.

У тежњи за одговорима на космичка питања, Растко је напустио световни живот и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години примио је монашки чин и добио име Сава.

Растков одлазак у манастир и његово дефинитивно опредељење за монашки живот један је од најважнијих догађаја у српској историји. Убрзо затим догађа се и чудо - за сином,истим путем креће и његов отац. Није без разлога речено да је Стефан Немања родио Саву биолошки, али да је духовно Сава родио њега. Овакав однос оца и сина, Саве и Симеона, у садејству са божијом силом - Светом духом, успоставио је трајну породичну и колективну духовну вертикалу код Срба.

Заједно су обновили напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је византијски цар Алексије Трећи предао Србима у власништво. Хиландар је све до данас чувар српске духовности, просвете и културе.

После пуних 14 година, 1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници, мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Потом активно ради на црквеном и културном просвећивању српског народа - учи га о хришћанском моралу, љубави и милосрђу, ради на организацији Цркве. У својој личности објединио је просветитеља, духовника, државника и учитеља.

Фото Н.Фифић

Један од улаза у Храм

На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора Ласкариса у Никеји хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска православна црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика поставља прве епископе и шаље их у успостављене епархије.

Године 1234. Свети Сава креће на своје друго путовање у Свету земљу. Пре поласка, на престо Српске архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Ово је био мудар и промишљен потез, пошто је знао да од личности наследника умногоме зависи даља судбина Српске цркве и државе.

Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву. Спаљивање његових светих посмртних остатака на Врачару 1594. године распалило је вечни пламен вере и поштовања првог српског свеца који је ходао међу људима.

ТВОРАЦ ДУХОВНОГ КОМПАСА

СВЕТИ Сава, били тога свесни или не, живо је присутан и данас у српском народу. Њега срећемо у култури, уметности, градитељству, медицини... Сличну мисао ефектно је изразио књижевник Милован Витезовић, који наглашава:

"Осим што је први српски светитељ и просветитељ, оснивач Цркве и утемељивач државе и њених закона, покретач светосавља као духовног компаса, због целокупног свог дела је и - први српски потпис. Његовим именом се и данас потписује цео српски народ", каже Витезовић.

На стварање Савиног култа у српском народу утицало је мноштво чинилаца. По преносу његових моштију у манастир Милешеву брзо су се прочула чудотворна исцељења на месту укопа, па је овај манастир недалеко од данашњег Пријепоља постао стециште многобројних поклоника и молитвеника. У потоњим вековима, Милешева и наклон светитељу постаће обичај не само Срба, православних хришћана, већ и римокатолика и муслимана.

Уградњи духа овог светитеља у национални код српског народа посебно је допринео период османлијске окупације. У време турског ропства поробљени народ није морао много да трага за преко потребном фигуром која ће бити извор окрепљења и надахнућа у поробљеној земљи. Свети Сава, као вишеструко присутни лик у колективној свести вековима, био је преко потребно светло народа у историјској тмини у којој се нашао. Томе је посебно допринела његова светост и светитељска, литургијска мисија коју је свесрдно и приљежно спроводио.

Фото Хиландар

Манастир Хиландар највећи је чувар српске културе и духовности


"Наш народ је ово схватио и подигао му у своме срцу и души храм који никакве буре времена нису могле срушити. Он се привио око њега, молио му се и оживљавао га као свога предводника кроз све буре времена, које су наш народ ломиле кроз историју", бележи црквени историчар Ђоко Слијепчевић.
Серијал финансијски подржало Министарство културе и информисања Републике Србије

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЗБОГ ОВОГА ЈЕ ЂОКОВИЋ ОТПУСТИО ИВАНИШЕВИЋА? Да ли је ово кап која је прелила чашу... (ВИДЕО)