У РОДНОМ КОВИЉУ МУЗЕЈ ЛАЗИ КОСТИЋУ: "Новости" у посети здању посвећеном великом песнику, архимандриту Јовану Рајићу и тамбурици

В. Црњански Спасојевић

30. 08. 2020. у 16:52

РОДНА кућа једног од највећих и највољенијих српских писаца Лазе Костића, у Ковиљу, могла би ускоро да отвори врата за јавност. План је да се здање које је у доста лошем стању, у Улици Лазе Костића 82 рестаурише и део уступи локалној месној заједници за спомен-собу чувеном песнику, а да локални парох који сада живи у њој добије нови дом.

У РОДНОМ КОВИЉУ МУЗЕЈ ЛАЗИ КОСТИЋУ: Новости у посети здању посвећеном великом песнику, архимандриту Јовану Рајићу и тамбурици

Од прадедовске куће професор Виђикант направио музеј / Фото В.Ц.С.

Ово, за "Новости", открива Петар Виђикант, професор физике и бивши директор ковиљске основне школе с Лазиним именом, данас саветник за унапређење наставе у Просветној управи Новог Сада. Виђикант је на само двестотинак метара од цркве и некадашњег песниковог дома, у аутентичној прадедовској кући, направио Музеј Ковиља, који би после короне требало да отвори врата за посетиоце. Иако формално још не ради, у њега свакодневно понеко сврати по препоруци, а професор никога не враћа с прага, чак неке и угости домаћом вишњевачом или лимунадом.

- Кућа је зидана 1903. године, а Лаза је умро 1910. Свиђа ми се мисао да је за живота имао прилике да је гледа - каже проф. Виђикант, и објашњава да је идеју да направи музеј добио пре осам година, приликом посете Штутгарту.

Како каже, Штутгарт једва да има неколико винограда, али зато има музеј виноградарства. Па зашто онда не направити музеј Ковиља, у ком је, осим Лазе, рођен и сахрањен и познати српски писац и путописац Стеван Пешић, чија је књига "Катманду" била апсолутни хит осамдесетих, а представа "Тесла или прилагођавање анђела" изведена на сценама Народног позоришта више од 100 пута.

И док на Лазиној кући стоји спомен-табла, на Пешићевој је нема, јер су његови наследници у међувремену кућу поново подигли, па таблу заборавили да врате. Ипак, улица у којој се налази носи Пешићево име, а мати му је, каже Виђикант, доживела дубоку старост и умрла пре три године.

Од прадедовске куће професор Виђикант направио музеј / Фото В.Ц.С.

23 АКТИВНА ГНЕЗДА РОДА

ПОСЕБНО место у Ковиљу и у музеју заузима прича о родама. Ово је једно од места са највише активних гнезда код нас - чак 23. Кажу да више има једино Тараш - тридесетак. Посебно атрактивно гнездо је на прастаром храсту, тик уз Капелу Свете Петке, поред ковиљског манастира Светих арханђела. Да би опстало, дрво је сајлама, поред корења, причвршћено за земљу.

Виђикант је аутору песама "Међу јавом и међ сном" и Sаnta Maria della Salute у свом музеју посветио собицу - на зидовима Лазине фотографије и песме, у витрини примерци књига, у углу оновремена стилска фотеља и лампа, али и преслица. Док је показује, професор казује стихове "Срце моје самохрано, ко те дозва у мој дом? Неуморна плетисанко, што плетиво плетеш танко међу јавом и међ сном."

- Ковиљчани су песника посматрали с великим интересовањем јер је по свему одударао. Нико се сем њега не би скинуо го до паса и трчао селом. Нико сем њега није пливао по хладноћи Дунавом. Вероватно им је било занимљиво и то што је у Новом Саду основао претечу данашње теретане - јачачки клуб (клуб за јачање), али и прво веслачко друштво "Данубиус". Дневник је водио на француском, говорио је и мађарски и немачки, докторирао је права, писао поезију... Кућа у којој је одрастао у Ковиљу припадала је његовом ујаку - каже Виђикант.

Српски великан остао је рано без мајке и брата. Имао је само оца Петра, официра у Шајкашком батаљону, српској формацији у саставу аустроугарске војске, која је бранила јужну границу монархије. Водио је буран живот, био национални борац за ослобођење Војводине, посланик у Пештанском парламенту, један од оснивача Матице српске, први преводилац Шекспира код нас, први председник Српског новинарског друштва...

Петар Виђикантј / Фото В.Ц.С.

- Још се препричава ангедота када је Лази у чашу с вином пао комад плафона од набоја. Конобар је брзо притрчао с речима: "Г. Лазо, дајте да заменимо чашу, да не пијете земљу", на шта му је великан одговорио: "Е, колико сам јутара земље пропио, ово је ништа", - препричава Виђикант.

Осим кутка посвећеног двојици писаца, Костићу и Пешићу, један кутак у будућем музеју посвећен је Јовану Рајићу, чувеном архимандриту ковиљског манастира, првом српском историографу, књижевнику и полиглоти, рођеном у Сремским Карловцима, сахрањеном у ковиљском манастиру.

- Када су Срби из Шајкашког одреда тражили катахизис на свом језику, из Беча им је одговорено цинично и потцењивачки: "Може, али ако имате некога да га преведе са латинског за десет дана." Рајић га је превео за седам - тврди Виђикант.

Лаза Костић

Посебан простор посвећен је музици, нарочито тамбурашкој традицији и оркестру Васе Јовановића. Управо он је у Ковиљу сачинио песму "Ђувегије, где сте, да сте". У овом селу је после Другог светског рата изведена и прва опера Српског народног позоришта изван Новог Сада. Место је имало и рокенрол традицију и своје бендове, а гостовали су и многи из бивше Југославије, попут "Парног ваљка". Ковиљчани су поносни и на своју фудбалску традицију и кажу да је њихов ФК Шајкаш, међу најстаријим клубовима на свету, основан 1908. Све је ово забележено фотографијама и понеким постером, баш као и богати свет гљива и растиња у Ковиљском-петроварадинском риту, у који је долазио пред крај живота и чувени Брем да изучава природу.

 

ШАЈКАЧУ ИЗМИСЛИЛИ ШАЈКАШИ

- ЧУВЕНА српска шајкача настала је од шајкашке капе - објашњава Виђикант. - Шајкаши су прво имали високе војничке капе, али су сами тражили да им се скрате. Српским добровољцима, који су са Стеваном Книћанином дошли као испомоћ током побуне 1848-1849. године, ове "скраћене" капе изузетно су се допале. Српска војска их је увела у саставни део униформе 1870, а прописом из 1876. капа је службено названа "шајкашка капа".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)