МИСТЕРИЈА У СРБИЈИ КОЈА ТРАЈЕ 111 ГОДИНА: Смрт слуге Ђорђа Карађорђевића још увек под велом тајне

ВИШЕ је фактора који су учинили да принц Ђорђе Карађорђевић никада не постане краљ Србије - његова неукротива нарав и експлозивна природа, однос са неформалним центрима моћи оличене у утицајним официрским круговима, сложене међунардне околности на Балкану, унутрашња политика Србије, све већи утицај штампе...

Фото архива

Ђорђе је статус престолонаследника уживао шест година, од чега формално свега три.

Абдицирао је већ 1909. године. Повод за овај чин био је догађај који ни данас није сасвим разјашњен, али који је искоришћен да се на принца изврши притисак како би се уклонио као званични наследник престола. Била је то смрт његовог слуге Стевана Колаковића.

За оно што се десило несрећне мартовске ноћи 1909. године, једини сведоци били су принц и собар. У својим мемоарима "Моји записи" објављеним 1923. године, принц Ђорђе

Карађорђевић ће о несрећи са Стеваном Колаковићем написати:

Фото архива

"ПАДАЛА је киша. Обукао сам се брзо уз помоћ Колаковића. Наредио да ми се оседла коњ и мрзовољно кренуо из топлог стана у мутно, готово зимско јутро. Колаковић ме је пратио до излаза и помогао ми да узјашем. Када сам већ био у седлу, сетио сам се писма.

- Поново мораш да идеш код госпођице - рекао сам. - Писмо је у мојој соби на столу. Узми га и однеси одмах.

- Разумем! - одговорио је Колаковић, и склонио се мало у страну, а ја сам одјахао по киши пут Бањице.

Целог дана био сам на маневрима, а одмах по доласку, сетио сам се писма.

- Има ли каквог одговора? - питао сам, док се Колаковић трудио да ми скине покисли шињел.

Како је он ћутао, застао сам.

- Нисам однео писмо, височанство - промуцао је Колаковић. - Писмо нисам нашао јутрос у вашој соби.

- Губи ми се са очију, издајицо! - дрекнуо сам на Колаковића и подигао руку да га ударим. Али, на несрећу, руке су ми биле спутане шињелом, који још нисам био свукао, па сам подигао ногу и снажно одгурнуо Колаковића. Учинило ми се да је посрнуо, али је моја свест била неспособна да то региструје.

Фото архива

У ноћи између 12. и 13. марта, несрећни послужитељ пренет је с тешким повредама на хируршко одељење Опште државне болнице. Приликом пријема у болницу, Колаковић је изјавио: 'Ноћу између 27. и 28. фебруара, пао сам на степеницама и ударио сам се по трбуху. Обе моје старе киле су у томе моменту биле напољу. Одмах сам осетио јак бол у трбуху и донесен сам у болницу."

Уследила је операција, али је 17. марта, нешто пре поноћи, Коларевић издахнуо.

На јутарњем рапорту, 15. марта, управник града Београда Душан Алимпић саопштио је министру унутрашњих дела да су до њега допрле вести о насилној повреди Стевана Колаковићa. По налогу министра, управник одлази у болницу и узима изјаву од послужитеља:

"Прексиноћ око 11 часова увече, журећи се низ степенице у стану престолонаследниковом, несрећно сам се оклизнуо и стропоштао до дна степеништа, ударивши се при томе у доњем трбуху. Несрећа ова потекла је тим поводом што сам се журио да однесем једно писмо његовог височанства, а степенице у овом времену већ нису биле осветљене. Како сам већ од ранијег времена био просут са обе стране, те сам се побојао да ми болови, које сам одмах осетио, не буду већи, то сам молио другове да ме одмах испрате у болницу, што је и учињено. Овако је у истини било."

У јавност је, међутим, процурило Колаковићево писмо које је по болничару послао својој супрузи, које баца потпуно другачије светло на догађај.

"Драга жено, пре неки дан тукао ме је грозно престолонаследник Ђорђе са ногама у мали трбух, а песницама по лицу и глави. Ја сам одмах добио јаке болове и довели су ме у болницу, и баш синоћ 2. марта (по старом календару) дођу у болницу управник вароши Београда Алимпић, начелник Санитета и заступник управника Двора г. Милутиновић и натераше ме да потпишем један акт: како ме није нико убио, него да сам пао са басамака и да сам се тако убио; жено, зато ти јављам да нисам пао, него ме уби престолонаследник Ђорђе у трбух ногама. У случају моје смрти: тражи издржавање из Двора и чувај добро децу."

Штампа, посебно левичарска, ово писмо је једва дочекала. Напади су се низали. Суочен са одговорношћу, Ђорђе је упутио писмо Стојану Новаковићу, председнику Владе, и одрекао се "за свагда свих права на престо". Био је решен да не одустане од своје одлуке, иако је на њега вршен притисак да се предомисли. Краљ Петар га је неколико сати убеђивао да "тргне своје писмо", али остао је доследан одлуци.

Смена на престолу могла је да изазове и унутрашње трзавице и спољне компликације. Зато је питање Ђорђеве абдикације разматрано на седници Владе, која је одржана у двору 27. марта 1909. године. Присуствовали су јој краљ Петар, принц Ђорђе, сви чланови Владе, председник и оба потпредседника Скупштине, председник Државног савета и председник Касационог суда. На питање краља Петра да ли остаје при својој оставци, Ђорђе је одговорио да је та оставка његова непоколебљива воља и да се одриче права престолонаслеђа са свим правима прворођења.

Одмах после тога, у службеном листу Краљевине "Српске новине" објављена је прокламација краља Петра по којој ће нови престолонаследник Србије бити краљевић Александар. Прокламација је на посредан начин била признање кривице принца Ђорђа за смрт Стевана Колаковића. Наравно, овим чином смирене су страсти свих који су повели жестоку кампању против Ђорђа.

Цео случај за краља Петра био је тежак ударац. Сигурно најтежи у животу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације