СРПСКИ ПРИНЦ КОЈИ ЈЕ СЕЈАО АФЕРЕ: Његово рођење оглашено је пуцњавом, а име је добио по прадеди

ПРИНЦ Ђорђе Карађорђевић рођен је 8. септембра 1887. године, на Цетињу, на двору свога деде по мајци, кнеза Николе, који ће двадесетак година касније постати краљ Црне Горе.

Фото архива

Његово рођење, по црногорском обичају, оглашено је пуцњавом из пушака и кубура. На крштењу је добио име Ђорђе по свом прадеди - Црном Ђорђу, Карађорђу, оснивачу династије и вођи Првог српског устанка. Његови родитељи, кнез Петар и кнегиња Зорка, најстарија кћерка црногорског кнеза Николе, имали су петоро деце, од којих је троје остало у животу: прва је Јелена (1884), затим Милена (1886), која је умрла као дете, па Ђорђе и Александра (1888); пето дете, Андреј (1990), живело је само три недеље.

Ђорђе је растао и развијао се без мајчине љубави - имао je непуне три године када је она умрла, уз строгог оца који није обичавао да дуже борави у кући и да се посвећује породици.

Фото архива

Са дедом Карађорђем делиће више од имена. Био је пргав и нагао, неукротив, необуздан и неустрашив. Ту нарав почеће да показује у најранијем детињству. Савременици који су долазили тих година на Цетиње забележиће како је пркосно говорио, често и пред дедом кнезом Николом, да су Карађорђевићи значајнији од Петровића, и да је "као осмогодишњи дечак неустрашиво делио мегдане у славу шумадијског витештва са најмлађим ујаком"...

У Црној Гори живеће све до 1894. године, када, након преране смрти мајке, кнегиње Зорке, кнез Петар са децом одлази у Женеву, где ће живети у улици Монетије број 10. Ту ће остати наредне четири године. Напуштање Цетиња и одлазак са оцем, сестром и братом у Женеву за малог кнежевића су били преломни догађаји. Живели су емигрантским животом, доста сиромашно. Похађао је обичну грађанску школу са својим вршњацима. Отац му је причао о српској историји, показивао му Србију на географској карти Европе, затим места у Босни и Херцеговини, где се борио као устаник.

ПРВА АФЕРА МЛАДОГ ПРИНЦА

ХРОНИЧАРИ међуратног раздобља бележе да је принц Ђорђе обема рукама сејао афере око себе. У некима је био актер, а имао је и вештину, данашњим речником названо, "спиновања" - фабриковања и пласирања полуинформација ради изазивања (не)очекиване реакције. Први скандал везан за његово име избио је свега годину по доласку Карађорђевића у Београд.

Седамнаестогодишњи младић штркљастог стаса, дугачких руку и ногу, нескладних и жустрих покрета, високог чела, дугог носа и живих очију, својим поступцима почеће да задаје бриге оцу. У децембру 1904. године Београђани ће почети да се наслађују причом о љубавној авантури будућег краља Ђорђа и извесне глумице Георгијевич. Шапутало се од уста до уста о пикантним детаљима са сусрета овог љубавног пара. Причало се и да је обесни принц обешчастио невину и неискусну девојку, па тиме ушао у сукоб са њеном породицом. Било је и прича како се спрема венчање принца и глумице Народног позоришта.

Фото архива

Мајор Левасер, Ђорђев васпитач и ментор, који га је често пратио у позориште одмах је свхатио где ће принца одвести однос са младом глумицом.

У књизи "Ђорђе - краљевић СХС", Михаило Поповски детаљно описује љубавну страст младог Карађорђевића:
"Мајор Левасер је изгрдио заљубљеног младића и тражио од њега да схвати колико би оваква идила, дала прилике 'добрим душама у Београду' да брбљају. Принц је црвенео, плакао и обећавао да неће више одлазити у Народно позориште. Али и поред обећања, он је већ сутрадан увече отишао са поручником Антонијем Антићем и потпоручником Велимиром Вемићем. Аплаудирао је младој и лепој уметници, која је, сва горда на ово уважавање, њему јавно слала пољупце.
Београд је брујао о вези принца и глумице. Аброви су стигли и до краља, који је наредио да се Ђорђе не пушта из двора. Полицији је наложио да, уз извесну суму, девојку протера из Београда. Већ сутрадан у пратњи је послата за Беч. За њом је већ за који дан кренуо и принц, а по аустријској дојави да се у једном бечком хотелу проводи са глумицом, за њим је кренуо Јаша Ненадовић, лични секретар краља Петра. Изненадио је заљубљене у једном малом музичком кафеу поред њиховог хотела. Сутрадан ујутру, 'госпођица Георгијевич', обавезала се да неће никада тражити нити пристати да поново види свог младог пријатеља и послала је телефонски своју оставку у Народно позориште. Са своје стране, принц Ђорђе, коме је отац написао подуже писмо, тврдећи да ће му опростити и заборавити скандал, вратио се посрамљен у Београд."

У СРБИЈУ, земљу славних предака, о којој је од оца стално слушао, први пут долази после Мајског преврата 1903. године.

Одмах по доласку Карађорђевића у Србију, новоформирана влада на челу са Јованом Авакумовићем ставила је на дневни ред васпитање и образовања краљевих синова. Поједини министри су одмах предложили да се пошаљу у Русију, тврдећи да је то идеја руског цара. Међутим, за престолонаследника Ђорђа превагнуло је мишљење да је боље да се будући краљ васпитава у Београду, у српском духу. За краљевића Александра остављено је краљу да одлучи хоће ли га, по жељи руског цара, слати у Русију на даље образовање.

Бригу о престолонаследниковом образовању преузео је лично краљ Петар. На двор је доведен професор математике и физике европског ауторитета Михаило Петровић, а потом француски мајор Левасер. Рад са младим краљевићем надгледао је строги Француз.

Темперамент младог краљевића, међутим, није био наклоњен образовању и васпитању. У паузама часова Ђорђе је уживао да се искраде из двора и оде да јаше по Топчидеру и Кошутњаку. Дружио се најчешће са потпоручником Велимиром Вемићем. Њихови изласци су постојали све чешћи, а бављење науком све ређе. Додуше, математику је заволео због професора Михаила Петровића. Убрзо су се спријатељили, а њихово дружење ће све чешће постајати предмет оговарања у чаршији.

Како се ближило Ђорђево пунолетство, политичари и официрски кор су се утркивали ко ће га пре увући у своју мрежу. И Никола Пашић се трудио да придобије симпатије будућег краља. Како је принц волео да троши новац, а никад га није имао довољно, мудри Баја му је кришом давао и по 10.000 динара, што је онда била велика свота. Млађаном принцу је годила ова Пашићева дарежљивост, али је од првог сусрета зазирао од њега. Као да је осетио да ће му стари политички лисац једног дана бити највећи непријатељ.

Фото архива

Заједно са пунолетством немирни Ђорђе добиће и нову титулу - престолонаследника. У Народној скупштини, у својој престоној беседи одржаној 3. октобра 1905. године поводом осамнаестог рођендана принца Ђорђа, краљ Петар је поносно рекао:

"Испуњен родитељском радошћу због навршеног пунолетства мога сина - престолонаследника, ја се журим да ту радост с вама поделим... Ја ћу, у споразуму с Владом, тако упућивати, како ће Србија, када Богу буде угодно, у његовом краљевском височанству престолонаследнику Ђорђу добити краља прожета заветним српским мислима и дужностима уставног владара."

Кад је изговарао ове речи, краљ Петар није ни слутио да ће његов првенац бити распет на ступцима не само београдске штампе, већ и у добром делу Европе, за оно што јесте и оно што није учинио.

Захваљујући теткама, ћеркама кнеза Николе, које су биле удате за велике кнежеве Романове, и имале велики углед на руском двору принц Ђорђе наставља школовање у Кадетском корпусу цара Александра Другог. Кажу да је тих година крио своје порекло од својих другова кадета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације