ТИТО ОДЛИКОВАН ЗА ХРАБРОСТ У НАПАДУ АУСТРОУГАРСКЕ ВОЈСКЕ: Како је будући вођа Југославије јуришао на српске положаје

В. Н.

20. 08. 2020. у 12:58

ТИТО ОДЛИКОВАН ЗА ХРАБРОСТ У НАПАДУ АУСТРОУГАРСКЕ ВОЈСКЕ: Како је будући вођа Југославије јуришао на српске положаје

Јосип Броз (лево) на Церу Фото: Приватна архива

MEЂУ трупама аустроугарске војске које су се с нарочито великом жестином устремљавале на српске војнике налазила се и 42. домобранска дивизија из Зареба.

При преласку преко Дрине, 2. септембра 1914. године, она је пуна три дана као фанатизована налетала на ровове српске војске на Ади Курјачици, настојећи да се пребаци на десну обалу Дрине са задатком да дејством долином Јадра потпомогне акције трупа јужно од Лознице и северно од Лешнице. Она је нанела велике губитке јединицама Дринске дивизије II позива. На српској страни пало је девет официра, шест подофицира и 550 војника...

У саставу ове аустроугарске дивизије, јуришао је на српске положаје и Јосип Броз, доцније познат као Тито. Био је припадник 10. чете 25. пуковније. Шта је тада све доживео и преживео, није никад хтео да говори, ништа није рекао чак ни свом биографу Владимиру Дедијеру.

"ЧУЊЕНИЦА је", изјавиће Дедијер после његове смрти, "да је Тито избегавао да ми одговори на питањао свом учешћу у Првом светском рату. Он помиње како је био у 25. домобранској пуковнији и онда прескаче читавих шест месеци и говори о хапшењу у Новом Саду и затвору у Петроварадину." Дедијер, иначе, износи (у "Новим прилозима за биографију Јосипа Броза Тита", у другој књизи), да је имао у рукама три Титова аутобиографска текста - из 1935. 1945. и 1952. године, и да само у једном од њих, у оном из 1935, Тито пише о учешћу у рату против Србије, од августа до децембра 1914. године. Кад је хтео, на основу првог аутобиографског текста из 1935. године, да пише о Титовом учешћу у операцијама на српском ратишту, добио је, наводно, директиву од Милована Ђиласа да то прескочи.

Подручје на коме је оперисала ова дивизија најтеже је страдало у Првом светском рату. Према попису становништва 1910. године, Подриње је имало 242.420 становника, а десет година касније 186.627. Према аустријском попису из јула 1916, Шабачки округ је имао 76.706 људи мање него 1910. Број мушкараца смањен је за 57.968, а жена за 18.738.

ПОСЛЕ Брозове смрти Владимир Дедијер пише како је Тито у овом рату одликован једном "малом сребрном медаљом за храброст", и то за заслуге на руском фронту, на коме се налазио од краја јануара до друге половине марта 1915. Истражујући његов животни пут, Перо Симић је открио у Москви један строго поверљиви документ у коме се изричито каже да је Тито "за време Империјалистичког (Првог светског) рата добио два ордена за храброст". Тај тајни документ, откуцан у три примерка, потписао је један од најповерљивијих људи Коминтерне, шеф њеног Кадровског одељења за европске земље Георги Дамјанов.

Фото: Приватна архива

Податак да је Тито у овом рату добио два, а не један орден за храброст, отвара питање да је један орден за храброст добио на српском фронту. Тито се у Србији борио дупло дуже него у Русији, и ту је унапређен у штапсфелдвебела. А познато је да су сва аустријска унапређења током целог рата била саставни део указа о одликовању.

ОВАКАВ закључак може посредно да потврди и његова једина позната фотографија из Првог светског рата. Она показује како он, у присуству двојице својих аустроугарских ратних другова, пуца из рова, одевен у лагану подофицирску блузу и панталоне, са плитким ципелама.

БАРОН ОД ЛОВЋЕНА

ДИВИЗИЈА којој је припадао Славко Штанцер, а затим Влатко Мачек и Јосип Броз Тито, похваљивана је више пута за своје подвиге у Србији. Њен командант једно време је био Стјепан Саркотић, генерал-пуковник аустроугарске војске, доцније земаљски поглавар Босне и Херцеговине, а још доцније фанатични човек који је Анти Павелићу основао усташку организацију.

Саркотић је са аустроугарском војском први ушао у Цетиње и за тај "подвиг" добио титулу "барона од Ловћена".

Када је он био на руском фронту, била је цича зима, и очигледно је да је слика настала у Србији, највероватније на Бежанијској коси изнад Београда. Та фотографија демантује и све његове приче да је у Србији водио некакву антиратну пропаганду због које је, наводно, затворен у Петроварадинску тврђаву у Новом Саду, како је тврдио и у "Лајфу" почетком педесетих година.

ЗАЈЕДНО са Титом, у 42. домобранској дивизији ("Вражјој дивизији", како је још називана), у 25. пуку, против Срба борио се и Влатко Мачек, касније лидер Хрватске сељачке странке. За разлику од Броза, Мачек је у својој аутобиографији, објављеној у Њујорку, после Другог светског рата, описао све битке у којима је учествовао са својим пуком у Србији. То значи да је у њима учествовао и будући "највећи син народа и народности Југославије".

У Мачековом и Титовом 25. домобранском пуку, командант "докнадног" батаљона био је Славко Штахмер, који ће 1941. године постати први човек у војсци усташке, односно хрватско-муслиманске државе.

Припадници "докнадног" батаљона били су углавном добровољци. Међу њима, по тврдњама савременика и историчара, налазио се и познати првак Хрватско-српске коалиције и крупна политичка фигура у Краљевини Срба Хрвата и Словенаца - Србин Светозар Прибићевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (15)

Mišo Peć

20.08.2020. 19:45

Srbi su ga celo vreme čuvali,poput Djilasa,Rankovića i svih drugih koji su štitili Tita a istovremeno da bi se njimu istom dodvorili radili protiv interesa Srbije i kada bi ih on iskoristio jednog po jednog je neutralisao.

Bane

20.08.2020. 21:13

Јосип Броз је српском народу нанео немерљиву штету, наравно преко својих српских следбеника. Питање је када ћемо се опоравити и вратити својим коренима.

Čika Velja

20.08.2020. 21:40

Pričao mi Hrvat emigrant rodom u blizini Kumrovca da je iznajmio stan po zadatku u Baden bei Wien u Anna Gase 4 baš gde je stanovao pravi Josip Broz , gde je pronašao i sveske u podrumu jer je taj učio zanat bravara u W Neustatu. Pričala mu ta stara baba sto je njena zgrada , pamti kao devojčica da je tu živio taj Josip Broz , visok tanak bez dva prsta na ruci.

Milos NS

21.08.2020. 08:58

To sto se Hrvat borio protiv Srba nije iznenadjenje i nesto vredno cudjenja ali 12 Srba Licana u NDH, nacelnik vazduhoplovstva e to je sramota. Pohitali su krajisnici za putovnice i domovnice a ni jednom nisu protestovali ispred hrvatske ambasada za stradale u Oluji. U to vreme peku janjce po Fruskogorskim manastirima.

Potomak solunca

21.08.2020. 13:21

Еј Србијо шта си дочекала коме си нас оставила, Аустроугарском каплару да влада а Српском официру Дражи Михаиловићу да суди и зверски га убију без гроба. Ми Срби смо незахвалан и глуп народ. С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ, живела краљевина Србија нек умре Титова република.

Kondor

22.08.2020. 08:31

Bio je vojnik jedne vojske,imao naredbu i izvrsavao,to je sasvim normalno.A ova slika Tita na ratistu,navodno u Srbiji.Verovatno dosli BBC i SNN da se namestaju da bi bas slikali Tita,znali da ce biti buduci predsednik.

BEOGRAĐANIN

22.08.2020. 11:00

Dokle ćete vi o mrtvom Brozu? A, o genocidu, nad nama Srbima(Privatizacija), ne smete ni slovceta jednog da napišete. Ni ovaj moj komentar, ne smete da pustite. Zapadne gazde vam drže mač nad glavom. Prpa brale.

MIROSLAV

22.08.2020. 12:41

Rasterašte vi Bratijo na stotine hiljada nas radnika Srba, pozatvaraste fabrike, pa ih okrečiste i u njima sada ,, šoping-molujete". A, da bi to zabacili vi nas zamlaćujete sa nekakvim kaplarom. Providni ste, a mutni ko mućak.