ДРЖАВА ДАЛА НАДУ: Оживела легендарна планина Цер (ФОТО)

В.Митрић

субота, 15. 08. 2020. у 20:42

ДРЖАВА ДАЛА НАДУ: Оживела легендарна планина Цер (ФОТО)

Фото: В.Митрић

ЛЕГЕНДАРНА планина Цер, на којој се одиграла чувена Церска битка, у августу 1914. године, када су српски јунаци, предвођени војводом Степом Степановићем, извојевали прву велику савезничку победу у Првом светском рату, све је атрактивнија и занимљивија и за туристе и за поштоваоце српких родољуба, којима је подигнут споменик у селу Текериш на ком пише - Ваша дела су бесмртна.

Све је више туристичких дестинација, и са лозничке и са шабачке стране ове планине, па гости стижу, не само из Јадра, Поцерине, Рађевине и Мачве, већ и из свих крајева Србије, из РС, Црне Горе и расејања.

Оближња Бања Бадања, богата лековитим својствима вода и блата, потврђеним пре више од једног века, место је, где, такође, радо долазе многи људи да се лече, опусте, разоноде и уживају у лепоти скоро нетакнуте природе. Урађени су, у последње време, одлични путеви, у овом крају, који је, после Другог светског рата, али и много касније, био јако запостављен од државних власти, али и оних у Лозници и Шапцу.

Фото: В.Митрић

Цер данас

На Церу су засађена и многоброја стабла у част српских јунака из Великог рата, у акцији коју је спровело Министарство правде Владе РС и ЈП „Србија шуме“, преко свог, Шумског газдинства „Борања“ у Лозници.

Фото: В.Митрић

Посађена стабла у част српских јунака

- Ово је, сада, велико излетиште, али и место где се, у Спомен комплексу јунацима Великог рата у Текеришу, гости могу да упознаји о епопеји Церске битке, после које су звона цркве Нотр Дам у Паризу, непрестано звонила 24 часа, славећи Степу и његове јунаке – каже Жељко Благојевић, Јадранин из околног Симиног брда, код Лознице, поштовалац јунака из тог славног периода српске историје .

- Овде су добро посећени и православни храмови, па је заступљена и духовна страна овог, иначе, светог српског простора.

Фото: В.Митрић

И држава има велике планове за Цер. Доста тога је у пажљивој припреми. Држава је доста помогла да се ураде ваљани друмови, дала је значај Церској бици као никада до сада, а ово место радо посећују, поред осталих, и највиши представници власти Србије, што радује мештани који су се, некако, деценијама и годинама осећали усамљено, а свите су стизале само на обележавање годишњица Церске битке и то, најчешће, само оних округлих.

Свештеник из Шапца, иначе Јадранин Војислав Воја Петровић, спада у ред  оних људи који су веровали у „васкрс“ Цера, у сваком погледу, када је ретко ко веровао. Веровао је чак и онда када су, пред укидање једнопартијског система, моћници из Београда, у Спомен комплекс крај Степине, стављали и фотографију Јосипа Броза, која је, у том рату, био на другој страни. Петровићева многа веровања су испуњена, а сигуран је да је дошло време „пуног гаса“ за ову лепу и историјску српску планину.

Фото: В.Митрић

Споменик на Текеришу

Постоје, поред осталог, идеје да се привуку на Цер и потомци палих војника  тада противничке војске, како би им, овде, могли да одају почаст.

Спомен костурница на Гучеву, код Лознице, јединствено је место где су заједно сахрањене кости српских и аустроугарских војника, што је још једно сведочанство, не само о витештву, већ и о чојству нашег народа.

Фото: В.Митрић

На Цер, па и на Мачков камен, код Крупња, могли би, такође, да дођу  потомци палихвојника Аустроугарске царевине. На годишњице битке, уосталом, често долазе представници дипломатског кора земаља које су биле „на другој страни“, а рат је давно завршен

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

mickey rudinsky

15.08.2020. 21:33

Ne znam u koju vrstu turizma bi se mogla svrstati ova velika "ofanziva" u Pocerini od strane drzave i resornih ministarstava? U redu nega tradicije i cuvanje od zaborava. Jedan osvrt na zivot obicnih ljudi, govorim o zivotu ljudi u Pocerini s ove strane, sabacke. Sela u tzv. gornjoj Pocerini, uglavnom su prazna, preostao je stariji zivalj. Mladi odlaze u vece centre, ili inostranstvo. Uslovi za rad na zemlji prilicno su teski. Kraj je za razliku od nekih drugih krajeva Srbije, aridan, oskudan u vodi. Bunari se kopaju od nekoliko desetina pa do stotinu i vise metara, cesto bez rezultata. Bez nadjene vode. Sto je dodatni razlog napustanja ovih krajeva, primer sela Desic, Grusic, Radovasnica, Dvoriste, Milosevac... O putnoj infrastrukturi ne vredi trositi reci, o nekim ozbiljnijim privrednim aktivnostima ni govora, ako se izuzmu, hladnjace za otkup sezonskog voca, nekog ozbiljnog privrednog objekta nema. Tu mislim na pogone za preradu voca i povrca jer kraj ima prirodne preduslove. U Pocerini takvog objekta nije bilo u novijoj istoriji, kako u vreme komunistickog rezima, tako i post komunistickog a svi su izgledi da ga jos za dugo nece biti. Zato da se vratim naslovu ovog priloga, mozda je zivnula planina Cer, Pocerina jos uvek spava dubokim snom.

zorka

15.08.2020. 23:03

Dragi g.m. r. ne mojte biti malodusni, skoro sam procitala da u nemackoj daju celo, prazno selo sa sve kucama, familijama koja hoce da se dosele i zive ,rade obradjuju i td,znaci poklanjaju. Ja se nadam da ce neka sela i oziveti i sami znate kakve su se politike vodile, da su fabrike zatvorene ,industrije nema, p.k.b. rasprodat , znate vi to dobro a znam ija. Puno pozdrava.