НОВОСТИ У КЦ ВОЈВОДИНЕ: У скафандерима се 150 дана боре против короне и из туге их подиже свака победа живота

Ј. СИМИЋ

31. 07. 2020. у 17:00

НОВОСТИ У КЦ ВОЈВОДИНЕ: У скафандерима се 150 дана боре против короне и из туге их подиже свака победа живота

Фото: Н. Карлић

СТОТИНЕ пацијената излечених од ковида у Клиничком центру Војводине у Новом Саду први пут ће овде, у "Новостима", имати прилику да виде лице докторке Наташе Коцић Перић и сестре Љиљане Џакула.

До сада су "познавали" само њихове гласове и очи "уоквирене" маскама, визирима и скафандерима.

У ноћи 6. марта, када је у КЦВ допремљен Игор Ђантар из Бачке Тополе, први пацијент оболео од ковида у Србији, докторка Коцић Перић није била дежурна, али је са још неколико колега већ данима била на списку директорке др Едите Стокић као једна од одабраних за ситуацију када се први заражени појави, ма које то време дана или ноћи било. Јер је у региону вирус већ добрано узимао свој данак.

- Када су нам јавили, цео наш тим се муњевито окупио у амбуланти. Верујте, није нам било свеједно. Знали смо само да је млад, да је у средње тешком стању и да у том тренутку не захтева прикључење на механичку вентилацију. Томе смо се обрадовали, верујући да ће се све завршити позитивно само коришћењем кисеоника - открива саговорница "Новости".

Сећа се да је пацијент био видно уплашен када је угледао лекаре под пуном опремом. Умирио се тек пошто су урађене све анализе и прегледи ради његовог збрињавања. Цео лекарски тим остао је с њим целу ноћ. Игор је залечен и после 24 дана вратио се породици у Бачку Тополу.

Џакула: Ићи сада на одмор било би дезертерство

Од ноћи пријема нултог пацијента у КЦВ до данас, нанизало се 146 дана, а комплетан лекарски тим, укључујући и докторку Наташу и сестру Љиљану, без дана предаха збрињава оболеле, дели с њима радост када одлазе излечени, тугује с њиховим најближима када вирус надвлада лекарско знање.

ПОДРШКА ПОРОДИЦЕ

ОБЕ наше саговорнице наглашавају да им је драгоцена подршка породице. Докторка Наташа истиче подршку свог супруга и десетогодишње кћерке Саре, која увек пошто мама дође кући и исприча јој колико је пацијената тога дана излечено радосно аплаудира. Љиљана је бескрајно захвална на разумевању својој сестри, с којом се, пошто скине скафандер, уз кафу разговором лечи од свакодневног стреса.

- Сећам се када нам је у марту преминуо први пацијент средњег животног доба, из Кикинде. Дали смо све од себе, а ипак смо га изгубили после 14 дана. Тај тренутак никада нећу заборавити. Емотивно сам се везала за њега, дошао је у веома тешком стању, успели смо да га на неко време стабилизујемо у интензивној нези, али исход је ипак био лош - пред новинарском екипом отворила је душу докторка, а одмах затим је осмех заблистао на њеном лицу док нам је препричавала како су ових дана она и Љиљана загрљајима испратиле излечене пацијенте из Зрењанина и Новог Сада.

О хуманости и лепоти позива медицинске сестре Љиљани је као школарки говорила њена мајка, уз опаску да ће уз све то увек имати сређену фризуру и нокте. О коси и маникиру не мисли се већ 150 дана, постоје само туга када пацијент премине и радост када живот победи.

 

Др Наташа Коцић Перић лечила и нултог пацијента

- Даноноћно водимо лаке и тешке битке. Тешко нам је у скафандерима, али када отпустимо неког пацијента кући, срце нам је пуно. Тај одлазак је наша победа, то су моменти који нам дају снагу да наставимо даљу борбу. О годишњим одморима и не размишљамо, јер би сада искорачити из ове битке било исто као дезертирати из војске - поручује Љиљана.

Обе наше саговорнице, забринуте због све већег броја младих пацијента, упућују молбу млађим генерацијама да носе маску и држе дистанцу, да се чувају, јер ову борбу против опаког вируса медицинари не могу добити сами.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)