НАЈВЕЋИ СРПСКИ ШПИЈУНИ (8): Како је Вера Пешић, српска Мата Хари, слудела четири службе

Драгана Матовић

28. 07. 2020. у 21:40 >> 01:27

НАЈВЕЋИ СРПСКИ ШПИЈУНИ (8): Како је Вера Пешић, српска Мата Хари, слудела четири службе

Фото архива

ПОСЛЕ много година и даље је непознато шта је легенда а шта се стварно догодило у животу Лесковчанке Вере Пешић, најпознатије српске шпијунке. Историчари и њени биографи се и данас споре за колико је тајних служби радила "српска Мата Хари".

Легенде о њој као великом обавештајцу које је ширила српска четничка емиграција замутиле су њену биографију. Наводно је за само 25 година живота успела да слуди четири јаке обавештајне службе југословенског генералштаба.


Вера је рођена 1919. у Сијаринској Бањи, поред Лесковца, у браку Милана Пешића и Ангелине Анђе Радовић. Милош Радовић, Верин деда по мајци Анђи, био је судија Великог црногорског суда на Цетињу. Верин отац, Милан, био је својевремено срески начелник.

Вера је завршила нижу гимназију у Лесковцу а затим наставила школовање у вишој гимназији. Њени биографи кажу да је била немирног духа и да је стално прелазила норме школског понашања. Веселе природе, причљива, али веома начитана и интелигентна. Због необичне лепоте звали су је лесковачка лепотица.


Удала се веома млада за полицијског писара Београђанина Мила Крчединца, али је њихов брак после две године пропао. Развела се и вратила мајци у Сијаринску Бању. У позну јесен 1938. године госпођа Анђа одвела је своју кћер Веру у Београд. Настанила се у Балканској улици број 16 .


- У жељи да стекнем што више школског знања дошла сам у Београд - говорила је Вера пред четничким истражним судом 16. септембра 1943. године. - Нисам имала средстава за живот, па сам била принуђена да за скромну плату од 1.200 динара да се запослим у једној радњи, где сам била прави роб. Становала сам у кући једног Руса.

Фото архива

У ТО ВРЕМЕ је срела пешадијског мајора Славка Радовића. По легенди која кружи, он је наводно запослио у контраобавештајном одељењу југословенског Генералштаба и убацио у мрежу британског Интелиџенс сервиса, затим француске обавештајне службе и на крају међу немачке обавештајце у Београду.


- Мајор Радовић није случајно навратио у њен стан, трагао је за младим и паметним људима. Представио је Веру пуковнику Драгољубу Стојановићу, који јој је објаснио да ће на предлог мајора Радовића и адвоката Трипка Жугића бити примљена за службеника у Контраобавештајном одељењу Генералштаба - описује њено увођење у војну агентуру биограф Никола П. Илић.


Прича даље каже да је пуковник Стојановић крајем 1938. отишао код Угљеше Поповића, шефа Сервиса тајне службе и замолио га да прими његову рођаку. У канцеларију је ушла Вера и рекла да по сваку цену жели да ради за обавештајну службу. Поповић је покушао да је одговори.


- Госпођице, за рад у обавештајној служби није довољна само жеља - одговарао је шеф сервиса тајне службе. - Обавештајна служба, поготово војна, веома је тежак и опасан посао, где због мале несмотрености можете изгубити и живот. Ви сте млади, пред вама је живот, латите се неког уноснијег посла.


Вера је кроз сузе говорила да жели нешто да уради за своју земљу. Није одустајала. Поповић јој је дао упитник који је брзо попунила. Затражио је њену фотографију, коју је спремно извадила из ташне. Обећао јој је да ће је позвати за неколико дана.

Фото архива

РЕЗУЛТАТ провере су били лоши: тврдоглава, препотентна, не познаје војну доктрину, не говори ниједан страни језик, авантуристкиња. Закључак је био да за тајну војно-обавештајну службу није подобна. Можда би се због урођене женствености и пријатног изгледа могла упутити у политичку, привредну или пропагандну службу. Поповић је обавестио Радовића да за њих није подобна, али да ће покушати да је запосли у британској тајној служби.

СРПСКИ КАЛЕНДАР

МАЛО је познато да је Вера Пешић објавила "Српску читанку" у 50.000 примерака, као и "Српски календар". Пре рата је објавила и двадесетак прича, а Верин дневник, за који се Гестапо више интересовао него за њен живот, 1956. штампан је у Чикагу. Они који су га читали тврде да открива Веру као политичког аналитичара и снажног критичара немачких власти због окрутног поступања према Србима.

- Позван је шеф британске тајне службе и саопштено му је да имамо на расположењу изванредну младу девојку која је вољна да се бави обавештајном службом, а ми моментално немамо ни времена а ни средстава да се упуштамо у такав подухват - написао је Поповић. - Предлог је одмах прихваћен. Након извесног времена заинтересовао сам се код представника британске тајне службе Јулијуса Хана, како су задовољни са Вером, следовао је одговор: "Засад, смо задовољни али када би знала посао како је шармантна, било би боље. Ћудљива је!"


Енглези су се трудили да од Вере направе доброг обавештајца: слали су је на курсеве језика, стенографије, на обуку за шпијуне. Она је са женама или официрима у цивилном оделу, посећивала ексклузивне барове и ресторане у хотелима "Мажестик", "Париз", "Москва", "Балкан" и реномиране кафане "Дарданели", "Скадарлија". Кретала се свуда где су се састајали дипломатски службеници амбасада и представништава разних страних фирми. На тим местима Вера упознаје њихове супруге и настоји да им се приближи.

Одлучивала о животу и смрти

ВЕРУЈЕ се да је велики број комуниста из заробљеништва пуштен захваљујући Вери Пешић, али и да су хиљаде националиста и четника били убијени по њеном налогу. Говорило се да су на њен миг људи у логорима Бањица, Јајинци, Сајмиште били ликвидирани или ослобођени. Наводно је из затвора у Лесковцу избавила 120 комуниста само на основу тога што је тврдила да су они "оклеветани да су сарадници НОП".

ПОПОВИЋ је готово заборавио Веру све док у Београд није стигао Карл Краус, инжењер хемије, запослен у немачком Саобраћајном бироу. Пред Поповићем је био његов досије: иза мирног и тихог инжењера крио се СС мајор, фолксдојчер, обавештајац.

Одмах по доласку Краус је упознао Веру и придобио је не само љубазношћу, него и богатим поклонима. Постала му је љубавница, а касније је за њега прикупљала обавештајне податке. Поповић се сетио да у Балканској 16, као и Клаус, станује и Вера. Пратња је одмах појачана.

- Због тога што сам се дружила са Краусом осумњичена сам да сам у служби Немачке па су ме наше власти притвориле - изјавила је Вера на саслушању пред четничким судом. - У Управи града Београда доживела сам велико разочарање, јер сам третирана као шпијунка и проститутка. Краус је интервенисао преко Виктора фон Херена, амбасадора Немачке у Београду, а он преко намесника Павла и пуштена сам. Било ми је непријатно што сам спроведена у родно место.

Током рата Вери је претила стална опасност - четници су дознали да је била укључена у неуспелу операцију "Дебели медвед", у којој су Немци покушали да се докопају Драже Михаиловића, а Британци су уценили њену главу на 300.000 златних фунти. Више пута је избегла покушаје атентата, најчешће се кретала прерушена, са лажним документима.

СВИ СУМЊАЛИ

- КАДА је увидела да ће Немци изгубити рат и да ће победити партизани, Вера се вратила у завичај, не прекидајући везе са Гестапоом, али тражећи пут ка народноослободилачком покрету - наводи историчар Глишић. - У њу су, међутим, сумњале све сукобљене стране и није јој било спаса. Четници Драже Михаиловића сумњали су да је истовремено радила за Гестапо и за комунисте, партизани су је третирали као агента Гестапоа, не уважавајући везе које је имала са појединим истакнутим партизанима. Немци су сумњали да је истовремено радила за Гестапо и комунисте. Управо кад је намеравала да приступи партизанима, пала је у руке четницима, који су је ликвидирали.

У јесен 1944, четничка патрола под командом потпоручника Петра Јанковића на путу у околини Медвеђе заробила је две Српкиње прерушене у муслиманску женску одећу. Утврдило се да су оне Анђа и Вера Пешић. Истог дана, недалеко од места где су заробљене, Јанковић их је стрељао.

Вера, свесна да је крај близу, само је замолила војнике да јој не пуцају у лице. Услишили су јој молбу. Пуцали су им у груди. Било јој је тада само 25 година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)