НАЈВЕЋИ СРПСКИ ШПИЈУНИ (7): Како је пуковник Ваухник, аташе југословенске краљевске војске, доводио Хитлера до лудила

Б. С.

28. 07. 2020. у 17:40 >> 01:26

НАЈВЕЋИ СРПСКИ ШПИЈУНИ (7): Како је пуковник Ваухник, аташе југословенске краљевске војске, доводио Хитлера до лудила

Фото архива

ПОЧЕТКОМ 1941. године у Југославији је тињало, а Европа је горела. Хитлер је држао све адуте у Европи и хтео је по сваку цену да Београд примора да приступи Тројном пакту.

Иако је имао потпуне информације да ће Хрвати већински и један део Словенаца поздравити улазак његових трупа, зазирао је од бунтовних Срба. С друге стране, савезници су, такође, чинили велике дипломатске напоре не би ли убедили кнеза Павла да недвосмислено приђе њиховом табору.


Београд је покушавао да добије на времену. Најпре кнез намесник 1. марта проширује листу захтева коју је упутио Хитлеру. Седам дана касније то исто чини и премијер Драгиша Цветковић у разговору са Виктором фон Хереном, немачким послаником у Југославији. Обојица верују да је то много више од оног што је Хитлер био спреман у том тренутку да прихвати. Додатни захтеви су били:

- Поштоваће се политички суверенитет и територијални интегритет Краљевине Југославије
- Од Краљевине Југославије се неће тражити војна помоћ нити пролаз или транспорт трупа кроз земљу за време трајања рата.

- Интерес Краљевине Југославије за слободан излаз на Егејско море узеће се у обзир приликом политичке реорганизације Европе након рата.

Међутим, Хитлер и Рибентроп прихватају ове услове. Посланик Херен јавља Рибентропу да се, и поред тога, у Београду одлаже одлука о приступу пакту. И био је у праву.

Цветковић и Влада имали су добар разлог: неколико недеља раније добили су информацију да ће Немачка напасти Русију. Стратегија је била једноставна - ако буду затезали, Немци ће се, заузети ратом на истоку, све мање бавити Југославијом.


СА ОВОМ прворазредном информацијом појавио се пуковник Владимир Ваухник, који се нашао усред невиђене шпијунске игре нацистичке Немачке, Краљевине Југославије и Велике Британије.


Био је Словенац и велики Југословен просрпске оријентације. Завршио је генералштабну школу у Београду, а затим чувену Ecoles superieures de guerre (Вишу ратну школу) у Француској, у истој класи са Дражом Михаиловићем и Шарлом де Голом. Шест година је био, од 1930, професор стратегије на Војној академији у Београду. Потом ће бити именован за начелника штаба Дринске дивизије. Говорио је шест језика - словеначки, немачки, српски, француски, италијански и енглески. За војног аташеа у Берлину одлази 1939. године. Официрску каријеру ће завршити у чину бригадног генерала, као заменик команданта Југословенске војске у отаџбини у Словенији, односно Драже Михаиловића. Са Дражом је комуницирао преко три псеудонима: Влајко, потпуковник Васић, генерал Рачић...

РУСИМА ЈАВИО НЕМАЧКИ ПЛАН ЗА НАПАД

ПУКОВНИК Ваухник је о немачком плану за напад на Совјетски Савез лично обавестио генерал-

-мајора Тупикова, руског војног аташеа. А преко шведског војног аташеа известио је и британску службу, а она својим везама Москву. Нажалост, тамо је то схваћено као покушај Британаца да их увуку у рат са Немачком, рат који нису желели. После мартовског пуча у Београду, Ваухник је благовремено обавестио југословенску владу о детаљима немачког напада на Југославију 6. априла 1941, под кодним именом "Директива 25".

Један од шефова тајних служби Трећег рајха, СС генерал Валтер Шеленберг, у својим мемоарима пише да је пуковник Ваухник, аташе југословенске краљевске војске у Берлину, излуђивао од 1939. нацистичке контраобавештајце, а Хитлера је уочи самог напада на Београд буквално довео до нервног слома.

ВАУХНИК ће крајем 1940. године показати да је био један од најбољих обавештајаца тог времена. Ћаскајући једном приликом са Герингом, извукао је податак да ће Немачка, наредног пролећа, располагати са више од 200 дивизија. Знао је да им против Британије треба највише 50 ових формација. И логично је закључио да Хитлер намерава да крене на Совјетски Савез. Кренуо је у потрагу да сакупи доказе за ову своју претпоставку. Недуго потом од словачког војног аташеа, мајора Татарка, сазнаје да Немци од Словачке траже две пешадијске дивизије за напад на Русију.


Од грофа Сигисмунда Бернсторфа, једног од обавештенијих људи Трећег рајха, уз пиће сазнаје: "Немачки напад на Совјетски Савез више није пука могућност него чињеница. Одлука је већ пала."

ПОБРАТИМ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА

ВЛАДИМИРА Ваухник је везивало велико пријатељство са Драгославом Дражом Михаиловићем и Шарлом де Голом зачето у време борвка у Француској, док су сва тројица били полазници Ратне школе у Француској. У Ваухниковим мемоарима на немачком језику он будућег вођу четничког покрета назива "мој побратим генерал Дража Михаиловић", а приликом описа устанка 1941": "Свима је био узор пуковник Дража Михаиловић, мој побратим и школски друг на највишим војним школама".

Вилијем Пабст, бивши мајор у немачком генералштабу који је водио успешан ресторан у Берлину, а чији редовни гости су били високи официри, повериће му се почетком марта: "У пуном су јеку припреме за напад на Русију. Аеродроми су спремни."


У његовој шифрираној поруци коју је послао у Београд били су подаци о покретима немачких трупа, са називима и матичним бројевима дивизија... Покушао је да убеди генерала Симовића и пучисте да преврат одложе до маја, почетка немачког напада на Совјетски Савез. Ко зна каква би била даља судбина Југославије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)