У СМРТ ОДВЕЛИ 15 МОЈИХ КОСТИЋА: Сведочење Олгице Божанић о терору припадника такозване ОВК над Србима у општини Ораховац пре 22 године

Д. ЗЕЧЕВИЋ

субота, 18. 07. 2020. у 13:17 >> 13:18

У СМРТ ОДВЕЛИ 15 МОЈИХ КОСТИЋА: Сведочење Олгице Божанић о терору припадника такозване ОВК над Србима у општини Ораховац пре 22 године

Фото Приватна архива

ЗЕМЉОРАДНИК Анђелко Костић (62), из Ораховца, убијен је на кућном прагу. Миран и повучен човек, издржавао је породицу од свог рада на имању. Када је у ноћи између 17. и 18. јула 1998, чувши пуцњаву, кренуо из куће да види шта се дешава, није стигао даље од прага.

Он је прва жртва напада терористичке ОВК на села Оптеруша и Ретимље у општини Ораховац који је почео те ноћи. Његову сахрану, наоружани до зуба, надгледали су припадници ОВК, а после ње су киднаповали житеље ова два села. Међу њима и Анђелковог сина Живка (21), момка који се тек вратио са служења војног рока.

Житељи Ораховца и данас тврде да је породица Костић једна од оних на Косову и Метохији која је доживела највеће страдање и трагедију, јер су терористи ОВК, тих јулских дана, убили 15 њихових мушких глава. И у извештају о трговини људским органима на КиМ Дика Мартија, некадашњег специјалног известиоца Савета Европе, спомињу се Срби из Оптеруше и Ретимља који су, по сведочењу бивших припадника такозване ОВК, одвезени до места Кукеш у Албанији 23. јула 1998, а међу њима је било њих 14 са презименом Костић.

НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО

ТОКОМ протекле 22 године, само преживели чланови породица испитивани су о овом злочину терориста такозване ОВК. Сведока је, нажалост, све мање, јер су многи од туге за својом децом и блиским сродницима преминули, не дочекавши правду и истину. Отишли су а нису сазнали ко је наредио киднаповања и убиства њихових најмилијих. Нико до дана данашњег за ове злочине није процесуиран - испричала нам је Олгица Божанић Костић.

- Тих дана нисмо очекивали ништа осим смрти. То су најцрњи дани мог живота. У дану су ми у смрт одвели 15 мушких рођака, тада сам остала без све браће, без најрођенијих Тодора (33) и Лазара (26). Од њих имам само фотографије и успомене - са много бола говори, за "Новости", Олгица Костић Божанић. - Трагедија ораховачких Срба и терор над њима заправо су почели 11. јула 1998. године, отмицом мог рођака Југослава Костића (33) на радном месту ноћног чувара на брестовачким падинама винограда ПКБ "Орвин". После недељу дана, у поноћ, нападнути су и киднаповани сви Срби у Ретимљу и Оптеруши. Тада су убијени и отац и син, Рајко и Цветко Николић. Тела неких од мојих Костића пронађена су у масовној гробници, јами Волујак код Клине, априла 2005. године. Преузели смо их 13. октобра на прелазу Мердаре. Сахранили смо их на гробљу Орловача у Београду, дан касније.

Фото Приватна архива

За време тог стравичног напада на Ораховац, који је трајао све до 21. јула, како нам је наша саговорница испричала, киднаповано је и одведено у логоре и затворе такозване ОВК више од стотину српских цивила: жена, деце, старих и немоћних, као и монаха Манастира Светих Врача у Зочишту.

Јулске дане страдања не заборављају ни остали Срби у Ораховцу, ни њихови најмилији.

Фото Приватна архива

Терористи су пресретали људе на улицама, где год би их срели. Киднаповали су породице Баљошевић и Лукић из Ораховца, од којих су поштедели једино баку Круниславу, њену снаху и једногодишњег унука, док су јој сина и супруга одвели са осталим киднапованим Србима - причају житељи ове енклаве.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)