УНЕСКО ЗАШТИТИО ЂЕРДАП: Највећа клисура у Европи прво подручје у Србији уписано на листу глобалне мреже геопаркова

Миљана Краљ

14. 07. 2020. у 11:30

ЂЕРДАПСКА клисура и њено залеђе, делови планинских масива Кучај и Мироч, прво су подручје у Србији које је уписано на листу Унескове Глобалне мреже геопаркова.

УНЕСКО ЗАШТИТИО ЂЕРДАП: Највећа клисура у Европи прво подручје у Србији уписано на листу глобалне мреже геопаркова

Фото: Б. Субашић

Ову одлуку је донео Извршни савет Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу, на пленарном заседању 1. јула, а потврђена је одлуком Савета Унеска за глобалне геопаркове. Ђердап се тако нашао међу 15 нових геопаркова у свету.

Геопарк Ђердап заузима површину од 1.330 километара квадратних, а његов најзначајнији део је управо Ђердапска клисура, најдужа у Европи, која се простира на више од 100 километара. Својим сложеним рељефом са мрежом клисура, кањона и дубоких увала, значајно је сведочанство о геолошком и геоморфолошком развоју Земље.

Иако први геопарк (јединствено, географски целовито подручје са локалитетима и пејзажом од међународног геолошког значаја и изузетним природним и културним наслеђем) на листи Унеска, Ђердап није прво наше природно благо уврштено у светску ризницу. Под заштитом ове организације су, како за "Новости", каже професор Горан Милашиновић, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском, већ два резервата природе - биосфере: Бачко Подунавље и Голија.

- Голија је као резерват биосфере, удружен споменик са Студеницом, као комбинација културе и природе - објашњава Милашиновић, наглашавајући да је значај Ђердапа код нас препознат још када је проглашен за Национални парк 1974. године. - Желели смо да и Ђердап буде у класификацији резервата биосфере, јер је то шири појам од геопарка, али нам нису дозволили.

Фото: Б. Субашић

Цео кањон је проглашен за геопарк, од села Доња Радека, одакле Брњичка река прави врло специфичан пејзаж од кречњака и песковитих стена, а где се развио јединствен биодиверзитет, наставља саговорник:

- То је нешто веома важно, јер ту постоји више од 100 биљних врста, што је јединствено за Европу и свет, а старост кречњачких стена већа је од 160 милиона година - истиче Милашиновић.

Ђердапска клисура састоји се од четири мање клисуре и три котлине: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, Казанска клисура, Оршавска котлина и Сипска клисура. Ту су и споменици природе Прерасти у кањону Вратне, Прераст Шупља стена, Тунелска пећина Прераст у кањону Замне и Бледерија и заштићена подручја, као Рајкова пећина, Бигрена акумулација код манастира Тумане и Бигрена акумулација Бели Изворац.

- Био је мукотрпан и тежак посао, од номинације до уписа, који је трајао шест година, али сам веома задовољан што је на крају успео, уз све похвале експертима који су у томе учествовали - каже председник Националне комисије за сарадњу са Унеском.

ЗЕЛЕНО СВЕТЛО - ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

ГЕОПАРК Ђердап је успостављен на основу Споразума о сарадњи између Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, ЈП "Национални парк Ђердап" и општина Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин. Радна група, која је номиновала Ђердапску клисуру за Унеско, формирана је 2014. На њеном челу био је др Малиша Младеновић.

Фото: Б. Субашић

- Та радна група је направила план и номиновала Ђердап, али је Унеско то неколико пута враћао на ревизију и допуну документације, тако да смо прошле године добили зелено светло да прогласимо геопарк - каже Милашиновић, уз похвале експертском тиму.

Фото: Б. Субашић

ЛЕПЕНСКИ ВИР

ЂЕРДАПСКА клисура је и место на коме је настало најстарије седелачко насеље у Европи, али Лепенски вир није обухваћен овом заштитом.

- За Лепенски вир, које је наше невероватно богатство, постоји један озбиљан проблем, јер је измештено аутентично налазиште када су направљени брана и језеро, а то се коси са оним што прописује Унеско. То је против њихових правила - тврди Милашиновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (6)