САМО ПЕТ ЧУВАРА ДОМАЋЕГ АЈВАРА: Од њиве до теглице, лесковачки гурманлук спреман по оригиналној рецептури, "путује" чак осам месеци
ЈЕДНО вече у дому Марковића из Брестовца, када су угостили пријатеље из Београда, променило им је животе.
Домаћини су им, поред других ђаконија, послужили и ајвар који су сами спремили и на госте оставили такав утисак да су, по повратку у престоницу, пријатељима данима причали о специфичном укусу који су пробали у околини Лесковца.
И, добар глас се брзо прочуо, па су Марковићи већ наредне јесени добили прве муштерије и тако - осим за своје потребе - започели производњу ђаконије којом се баве читавих 13 година.
У исто време је основано и удружење "Лесковачки ајвар", када је покренута и процедура за заштиту његовог географског порекла. Стевица Марковић (48) је био један од 25 оснивача, али их је данас остало само пет - најупорнијих. Јер, само га они још производе по јасно дефинисаним правилима, по традиционалној рецептури, па могу на теглу да ставе заштићено име. За то поседују потврду, пролазе кроз повремене контроле и процесе ресертификације, чиме гарантују квалитет.
- Ајвар, по елаборату, правимо искључиво од "куртове капије". Почели смо са сопственом производњом паприке на 16 до 20 ари, а сада обрађујемо готово пет пута већу површину и набављамо додатне количине од других, проверених домаћина. Годишње произведемо око 6.000 тегли млевеног или цепканог, љутог или слатког ајвара. То је генеричко име, попут ракије, кромпира, сира или качкаваља, а на њега се додаје географско порекло. Ајвар се, наравно, производи широм Србије, али оно што наш чини специфичним су земљиште и клима, односно услови у којима производимо паприку. То је наша тајна, уз сировину и чак 290 сунчаних дана у години - истиче Стевица.
У близини куће Марковића је поље под "куртовом капијом", а посао започиње брањем и наставља се сортирањем, прањем, па печењем паприке на металној површини, док је дрво једини дозвољени енергент.
Следи "потпаривање" у најлонским џаковима, да би се лакше ољуштила, а потом се цеди читаву ноћ, па се упржује у казану на дрва. Винско сирће му даје ноту, со побољшава укус, а шећер служи као конзерванс, јер други не користе. На крају сипање у тегле и пастеризација.
Домаћини су сви ангажовани - отац Слободан (76), мајка Илинка (69) и снаја Сунчица (46), а помажу и ћерке Софија (18) и Теодора (23) - али у сезони ангажују још десетак сезонских радника.
- Посао започиње почетком септембра, завршава се првих дана новембра, а са производњом сировине, од марта сваке године, то је укупно осам месеци рада. Половином маја се расад износи у поље, половином јуна је прво, почетком јула друго окопавање, уз сталну заштиту, наводњавање и ђубрење, због чега немамо времена ни за дневни, а камоли годишњи одмор - објашњава Стевица, напомињући да раде за познате купце у Београду, Нишу и Новом Саду.
Марковићи сарађују и са пет радњи у главном граду, а до почетка пандемије су снабдевали и један престонички ресторан. Њихов специјалитет се јео и у појединим дипломатским представништвима јер, када се тегла окрене, домаћи ајвар не испада - зато што је добро упржен. У индустријској производњи се за згушњавање користи модификовани скроб, али то више није она препознатљива и цењена ђаконија.
Динар за грам
ОВЕ године је мање паприке, па је зато и скупа. У Лесковцу може да се пазари за 70 до 80 динара по килограму, али је на почетку сезоне коштала и 120 динара.
То утиче и на цену ајвара, а она код Марковића износи 550 динара за теглицу од 550 грама.
Све испод тога није реално, а Стевица вели да је штета овакав премијум производ паковати у велике тегле...
Петоречје
У ЛЕСКОВАЧКОЈ котлини је слив пет река које утичу и на пољопривредну производњу, па Стевица верује да би то могло да буде основа и за добар маркетинг - не само ајвара, већ и бројних других гурманлука из Јабланичког округа, пре свега роштиљ меса и спрже којима је такође заштићено порекло.
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)
ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.
18. 04. 2024. у 09:40
ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)
ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.
18. 04. 2024. у 10:45
"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)
ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.
18. 04. 2024. у 10:17
Коментари (0)