ДОМ ИЗ КОГА ЗРАЧЕ СРЕЋА И ЉУБАВ: Већ неколико година неки станари у установи за децу ометену у развоју "Сремчица" нису у павиљонима

Јелена Скендерија

17. 10. 2021. у 16:00

СРЕЋА није случајна и не треба је желети, срећа је нешто што сами својим поступцима стварамо. Они су своју створили заједно под кровом Установе за децу ометену у развоју "Сремчица". Увек су веровали у себе и били спремни на победу.

ДОМ ИЗ КОГА ЗРАЧЕ СРЕЋА И ЉУБАВ: Већ неколико година неки станари у установи за децу ометену у развоју Сремчица нису у павиљонима

Снежана и Добрица и Јожеф и Зорица испред куће у којој живе, Фото З. Јовановић

Њихова победа је њихова велика породица коју чине два пара - Јожеф Лакатош и Зорица Шљапић, Добрица Панић и Снежана Илић и цимери Владимир Мијатовић и Томислав Очко.

Од 2019. године више не живе у павиљонима, већ им је омогућено да имају свој дом уз повремени надзор социјалних радника. Њихова кућа смештена је на имању установе и окружена је баштом о којој сами брину. Право мало домаћинство. Ручно израђена фонтана, кућица за пса, баштенска гарнитура и кућни љубимци, пас и мачка.

Зорица Шљапић и Јожеф Лакатош, Фото З. Јовановић

Шесточланој фамилији може се позавидети на слози, али и беспрекорној чистоћи. Под конац послагани ормари, војнички затегнути кревети, блистави подови... Срдачни и непосредни домаћини дочекују нас са осмехом на лицу уз питање као у свим домовима: "Је л` може кафа?" Џезве се први хвата Јожеф, а док стоји за шпоретом супруга Зорица асистира.

Снежана Илић и Добрица Панић, Фото З. Јовановић

Овај пар живот нимало није мазио. Од детињства су у дому за особе ометене у развоју. Ту су се и заволели и пре 14 година добили ћерку Јовану. Она не живи са њима, већ је у хранитељској породици. Дете је, кажу, за пример - одличан ђак, спортиста, брижна и одана биолошким родитељима. Док нам Зорица са поносом показује фотографију у телефону, Јожеф додаје да их девојчица редовно посећује и не заборавља њихове рођендане и празнике.

Јожеф највише времена у току дана проводи на радно окупационој терапији на малој фарми у оквиру дома. Брине о овцама, козама, помаже у башти и воћњаку, а ту је и ако треба да се прекречи неки зид и освеже просторије дома. Причљив је и вредан, посвећен кући и породици.

Огромна дневна соба са трпезаријом и кухињом је њихов заједнички простор. Ту уживају у палачинкама, опуштају се уз поподневну кафу и планирају шта ће да приставе за вечеру.

Могу да користе домску, али често из цимерске кухиње замирише неки специјалитет.

Укућани срећног дома са запосленима у "Сремчици", Фото З. Јовановић

Намирнице им стижу из магацина установе, а за све што зафали покуцају на врата социјалне раднице Нелице Марковић. Ако она не може да помогне врата директорке Марине Видојевић увек су отворена.

- Тачно знају шта могу сами, а за шта морају да траже дозволу - прича Нелица Марковић, социјална радница.

- Стрпљиви су и да сачекају сагласност надлежног центра за социјални рад када желе у посете ван дома и никада ништа не раде без питања.

Установа за децу ометену у развоју "Сремчица", Фото З. Јовановић

Добрица је ведар и насмејан. Ради на капији дома и његовом оку не може да промакне нико ко долази у посету "Сремчици". Не воли много да прича, али његов осмех све говори.

Супруга му је пореклом из Бабушнице. Тиха је и вредна, воли да штрика. С поносом показује своје ручне радове направљене од рециклиране вунице.

У посету им често долазе Милан и Марија. Они су "кандидати" за следећу домску кућу за самостални живот. Бескрајно су заљубљени, а када Миланова лепша половина оде у посету породици он је с нестрпљењем ишчекује. Када је ту, друга је прича. Подиже зид и постаје резервисан.

У кући се све, кажу, решава договором. Нема повишеног тона, а када негде запне ту је дефектолог Олгица, социјална радница Нелица, чувени шеф Драган (руководилац техничке службе) и, наравно, директорка Марина.

Фото З. Јовановић

Траже коња за терапију

УСТАНОВА у Сремчици је надавно набавила коња како би својим штићеницима омогућила терапију - хипорехабилитацију. Штићеници су највећи део времена проводили дружећи се са њим, али он није одговарао потребама терапије. Сада је дом у потрази за другим грлом, па сви који су вољни да помогну могу да им се јаве.

Самостални живот

ОКО 40 од 300 штићеника дома у Сремчици спада у високофункционалне кориснике и управа се труди да их измести из заједничких павиљона. На тај начин биће им омогућен самостални живот уз подршку, каже Марина Видојевић, директорка установе.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)