ПОХВАЛЕ ВОЈСКОВОЂИ И НА КИНЕСКОМ ЈЕЗИКУ: Родна кућа Живојина Мишића у Струганику, окупља многобројне посетиоце и у време короне (ФОТО)

Вукица Стругар

26. 09. 2021. у 14:00

ЖИВОТ је вечна борба. Ко сме, тај може, ко не зна за страх, тај иде напред" - речи су једног од највећих српских војсковођа, Живојина Мишића. Оно што се некада звало аманет (данас би рекли "мотивациона порука"), преноси се до наших дана, са колена на колено. Нажалост, често се изнова проверава на делу, јер зла худ на овој плодној земљи зачас сељака претвори у војника...

ПОХВАЛЕ ВОЈСКОВОЂИ И НА КИНЕСКОМ ЈЕЗИКУ: Родна кућа Живојина Мишића у Струганику, окупља многобројне посетиоце и у време короне (ФОТО)

Архива

И као што Музеј Николе Тесле у Београду магично привлачи туристе из целог света, тако је и родна кућа војводе Мишића у селу Струганик, на обронцима Сувобора, постала незаобилазна тачка у обиласку Србије. О тријумфу славног војсковође и чувеној Колубарској бици писала је целокупна европска штампа 1914. године, његова стратегија и тактика изучавају се и даље на најпрестижнијим академијама, па није чудо да је све више оних који желе да се "из прве руке" упознају са ликом и делом нашег војводе.

- У својим успомена Живојин Мишић пише: "Родио сам се 7. јула 1855. године, у ливади испод шљиве ранке, као 13. дете по реду" - почиње причу пред радозналим посетиоцима кустос Светолик Николић, увлачећи их неосетно у магију несвакидашње биографије. - Живојин је касно, на захтев сеоског кмета, кренуо у школу, са пуних десет година. Кад је умро отац, старији брат Лазар преузео је бригу о њему и одвео га у Крагујевац да настави образовање... У Војној академији имао је чак 43 предмета: између осталих, три страна језика, гимнастику, борење, пливање и - танцовање. На официрском балу у Аранђеловцу упознао је будућу супругу Лујзу, ћерку грађевинског предузимача из Београда. Допала му се на први поглед, па је руком у њеном блоку исписао своје име поред сваког плеса и тако је "резервисао" за цео бал. Ето, ко сме, тај и може...

Учествовао је Мишић у свим ратовима које је Србија водила од краја 19. до почетка 20. века, али је највеће заслуге стекао у Првом светском рату и вођењу Колубарске битке, после које је добио чин војводе.

- Та офанзива Прве армије, у којој је 120.000 младих и босих српских сељака победило 260.000 аустроугарских војника, у историји ратовања постала је пример како мала војска, уз повлачење, кратки предах и попуну редова, добија битку - подсећа Николић. - У "Стратегији" Мишић истиче да понекад није важно да ли сте бројчано јачи и технички опремљенији, него да то што радите, радите у прави час. Сељачки ген и изузетно школовање, од њега су направили генијалног војсковођу.

Кућа овог "генијалног војсковође" претворена је у музеј 1987. године, а од тада до данас исписане су четири књиге утисака од по хиљаду страница! Неки посетиоци оставе тек једну реченицу, понеки се "распишу", а многи се са тугом сете и својих предака који су учествовали у ратовима.

- Долазили су овде и председници Србије, истакнути научници, књижевници... Недавно нас је посетила једна већа група кинеских туриста. Чини ми се да странци много више пажње поклањају нашој историји него раније. Посебан утисак на мене је оставио један француски професор, тамошњи председник Друштва српско-француског пријатељства. Кад сам чуо како говори српски и колико зна о нашој прошлости, помислио сам да би се многи од нас пред њим могли постидети.

ЧАС ИСТОРИЈЕ

- ЗБОГ короне тренутно нема екскурзија. Раније је било и по десетак хиљада ђака у години. Смањила се држава, деца ређе путују. Кад дођу овде, ми им одржимо час историје испред куће, па тек онда уђемо у њу. Испричам им све, од војводиног рођења до смрти. Нажалост, млади немају више навику да читају, а прочитати све што је у поставци захтева време и стрпљење.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)